Склапање слагалице

Вера Јанковић Раичевић тридесет година „исписује” приче о житељима главног града, иако је родом из Крагујевца, где је и започела новинарску каријеру. Са 26 година постала је део редакције Београдског ТВ програма, уређивала је и водила емисију „Србија данас”, а од 1994. била уредник трећег Дневника и скупштински извештач. Многе њене репортаже, које је снимила за емисију „Грађанин”, приказане су и у Дневнику. Аутор је и емисија „Трагом чувара светосавља” и серијала „Тајне Београда”, које се често репризирају у циклусу „Траг”. Недавно, снимила је нову емисију за поменути циклус, под називом „Преци потомцима”.

У разговору за наш лист Вера Јанковић Раичевић говорила је о утисцима током боравка у Сремским Карловцима, где је снимљен део ове емисије:

– Сремски Карловац је живи музеј – каже наша саговорница. – Забележила сам најинтересантније делове историје који су вековима исписивани у готово сваком кутку овог града. Са камером смо ушли и у најпознатију Карловачку гимназију, која постоји од 1791. године. Водичи су нам били ученици. Данас гимназија поседује библиотеку, са импресивних 18.000 наслова међу којима су фототипско издање Мирослављевог јеванђеља и Четворојеванђеље из 16. века.

Открива нам да је у пратњи кустоса Дарка Париповића обишла и одаје Ризнице, са сталном историјском поставком у Патријаршијском двору, једним од симбола Сремских Карловаца и знаменитости које, како каже, не смете да заобиђете уколико вас пут нанесе у овај град.

Саборна црква Светог Николе је још једна знаменита грађевина овог краја и представља највећи православни храм у Сремским Карловцима и споменик је културе од изузетног значаја. Зидови овог велелепног здања красе слике познатих и утицајних српских сликара, један од њих је и славни Паја Јовановић.

– Када се крећете улицама овог града не можете, а да не осетите печат, као и снажне идеје људи који су некада овде боравили, а који су данас уткани у ово место и живе кроз раскошне грађевине – наводи ауторка. – Прву српску православну богословију је основао митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794, три године након оснивања Карловачке гимназије. За време Првог светског рата, угарске власти су укинуле школу, а 1964. поново је оснивана богословија у Сремским Карловцима и добија име Светог Арсенија Сремца.

Ауторка подсећа да ће једна од најстаријих образовних установа код нас, Карловачка богословија идуће године прославити јубилеј – 230 година постојања.

У близини Сремских Карловаца је и Фрушка гора, „бисер у круни”. Са сниматељем Хаџи Владаном Мијаиловићем, новинарка РТС-а је посетила и фрушкогорске манастире Гргетег и Крушедол, задужбину Бранковића, где се налазе свети мошти мати Ангелине и гроб кнегиње Љубице.

– Кнегиња Љубица је рођена у Шумадији а сахрањена на Фрушкој гори, то ме је изненадило. У манастиру Велика Ремета била сам гост игумана Стефана.

Да ли овде ставља тачку?

- Не! – напомиње Вера Јанковић Раичевић. – Склапаћу слагалицу. После емисије „Преци потомцима” снимићу велику причу о деспоту Стефану Лазаревићу за документарни циклус „Траг”. Снимаћу је у Купинову, Београду и на Космају, где се налази најстарији храст-запис. Одакле је и мој чукундеда, сва сам се најежила кад сам то случајно открила. Посетићу и манастире Павловац и Кастељан, такође средњовековне драгуље скривене у шумама Космаја. Кастељан је био планински летњиковац великог деспота, иначе задужбина коју је крајем 13. века (највероватније) сазидао краљ Стефан Драгутин. Истраживаћу све што има везе са „Редом змаја”.

Да подсетимо, овај витешки ред је 12. децембра 1408. године установио угарски краљ и потоњи римски цар Жигмунд Луксембуршки. Од двадесет и четири члана првог реда носилаца највишег одликовања, ордена змаја, деспот Стефан је био на првом месту.