„Заштићена места” Гордане Ђилас

Српска књижевна задруга објавила је поетску збирку Гордане Ђилас „Заштићена места”, о којој је говорила књижевна критичарка Јана Алексић. По њеном тумачењу, Гордана Ђилас одредила је „заштићено место” као метафору за интимно склониште, али и унутрашње душевно поприште, већ у претходној збирци „Свакидашњи хлеб”, овенчаној књижевном наградом „Јефимијин вез”.

– У својој најновијој збирци песникиња ову метафору умножава и додељује јој повлашћен статус наслова збирке. Тиме се уједно пролонгира танана лирска осећајност и интимистички песнички језик, по којем је њена поетика препознатљива, али јој се придодаје културно-историјско знамење. У лирском и цивилизацијском опходу по унутрашњим пределима душе заштићена места постају предели интиме, пресабирања, прерасподеле емотивних снага. То су гранична подручја, где се непрестано искорачује из зоне комфора и промишља драма тог искорака. Они одолевају пролазности, апсорбујући у себи све временске токове и епохалне промене. Уједно су и лиминални и трансцендентни простори, станишта лирске медитације и исказивање запитаности – рекла је Јана Алексић.

Она је још додала да се у три циклуса збирке „Заштићена места” Гордана Ђилас тематски усредсређује на интиму ума, срца и духа, на вечито загонетну историју осећајности, да ова песникиња ствара конкретне визуелне слике од својих сензација, осећања, контемплација и реминисценција. Зато се њене песме могу читати као лирско-медитативни записи, са јаким визуелним ефектом.

– Странствовање и припадност смењују се у опису овог лирског круга. Песникиња намерно, као да се руководи имажистичком стратегијом, укида симболистички размак између поетског простора и субјекта који тај простор доживљава. Простор је припадајући, испуњен унутрашњим садржајима. Сликовност доминира целом песмом, ослобођеном формалних узуса. Тропи из биљног и животињског света служе да се менталне представе и душевна расположења формулишу, али и да се пронађу поетска изворишта – сматра Јана Алексић.