Живот преточен у слике

У Уметничкој галерији „Лазар Возаревић” у Сремској Митровици до 15. маја трајаће изложба слика „Мајда Kурник – Живот преточен у слике”.

По замисли ауторке поставке Тијане Стојиљковић, историчарке уметности, дела на овој изложби приказују и заокружују један уметнички циклус и осликавају кратки стваралачки живот уметнице која је својим раскошним талентом и делима која је иза себе оставила и заслужено ушла у токове српске модерне уметности и као таква остала упамћена.

– Мајдине слике биле су изузетно цењене и тражене за време њеног кратког живота. Биле су откупљиване за кабинет председника државе, скупштину, разне владине институције и музеје. Мало је приватних колекција могло да их поседује доста дуго после њеног одласка јер су слике које су остале биле затворене и доступне јавности само приликом мањег броја организованих изложби. То и јесте разлог што ликовна публика не зна пуно о делу Мајде Kурник. Због тога остаје на данашњим генерацијама историчара уметности да не дозволимо да се њено име и дело заборави – рекла је Тијана Стојиљковић.

Мајда Kурник (1920–1967) завршила је Учитељску школу у Љубљани, а Други светски рат натерао је њену петочлану породицу да избегне у Србију. Активно је учествовала у рату од краја 1944. године, у коме је изгубила сестру и брата. Након завршетка рата, похађала је познату школу Младена Јосића. Уписала је Ликовну академију, где је за професоре имала листом наше ликовне великане – Михајла Петрова, Ивана Табаковића, Ђорђа Андрејевића Kуна, Kосту Хакмана и Марка Челебоновића. Од 1949. до 1951, након дипломирања, усавршавала се у Државној мајсторској радионици код сликара Мила Милуновића. Боравила је на студијским путовањима у Италију и у два маха у Паризу као стипендиста Фонда „Моше Пијаде”.

Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) постала је од 1951, када је и први пут излагала на изложби Самосталних. Од тада активно учествује на изложбама УЛУС-а, Октобарског салона, Београдске групе. Самостално је излагала и у Галерији Графичког колектива у Београду 1953, добитница је прве награде на Фестивалу омладине 1948. године.

Уметнички период Kурникове трајао је петнаестак година, у којем се развијала и сазревала као сликар, а стваралачки набој прекинула је њена болест и прерана смрт. У том кратком периоду стварања успела је да достигне високо место у токовима српске уметности 20. века, а посебан печат уткала је у послератни београдски сликарски круг, у чију се традицију с лакоћом уклопила, објашњава кустоскиња.

У радовима који сведоче о њеним различитим животним етапама издваја се неколико стилских целина и мотива којима се радо враћала: портрети, аутопортрети, фигуралне композиције, мртве природе, предели и манастири из Србије, али и Словеније, којих се често сећала, објашњава кустоскиња.

– Њено сликарство одликује неколико фаза, иако без великих промена у самом стилу. У првој фази њеног стваралаштва, која обухвата читаву шесту деценију, ослањала се на искуства међуратне генерације старијих колега, школованих претежно на Ликовним академијама у иностранству, који тада почињу да ступају на ликовну сцену Београда и који су преузели на себе улогу носилаца препорода савремене српске уметности. Од 1960. па до своје смрти Мајда ствара дела слободног, широког потеза, формати јој постају већи, а централни мотив чине издужене појединачне или груписане фигуре месечара, арлекина, пајаца, мађионичара, музичара, портрети и аутопортрети – објашњава Тијана Стојиљковић.