Потцењивање улоге свињске масти у исхрани

Сведоци смо да се свакодневно у медијима, као и у препорукама и упутствима медицинског особља, саветује да се храна спрема искључиво на уљу, а не на масти. Зашто наука, првенствено медицинска, не каже којем народу шта више одговара у исхрани – уље или маст – зависно од подручја на којем живи и на којем су му преци вековима живели.

И нашем народу се не само предлаже, већ и налаже да користи уље а да из исхране потпуно искључи маст. Да ли је тачно да је животињска масноћа погубна за организам и живот човека, а да је масноћа биљног порекла повољнија и животворнија?

Волео бих да нам позвани објасне како Срби до сада нису изумрли иако је њихова храна вековима припремана искључиво на свињској масти (изузеци су верски постови и празници). Као што је познато, Србија је стотинама година била под шумом, нарочито храстовом, богатом жиром којим су се храниле свиње. И не само да су свињско месо, сланину и маст јели сви Срби, већ и бројни народи Балкана и народи Европе. Ако смо ми Срби били неуки и непозвани да проценимо да ли је та исхрана била нездрава и за живот шкодљива, како то да на ово није реаговала тада и данас просвећена Европа?

Мирис ужеглих уља (иако су прављена на савремен начин и од разних биљака) или оних која су више пута коришћена, несносан је и загађује не само станове и терасе, већ и улице, ширећи се из кафана, ресторана и уличних киоска с брзом исхраном. Не тврдим да и мирис ужегле масти није исти. Међутим, наши стари држали су маст у подруму и другим хладним просторијама да се не би покварила, па је њен мирис био пријатан.

Налаже нам се да не користимо маст у исхрани, а не забрањују се чварци, сланина, суво месо. Од чега би сељак живео? Без ових производан нема живота сељачког живља.

Целог живота сам јео храну припремљену на масти, а тако једем и данас. Сада сам пензионер с пуних 90 година. Волео бих да онај ко оспорава моје мишљење то објасни, било у листу „Политика” или у другим информативним  средствима.

Љубомир Ив. Јовић,
дом за старе, Прогар