Гавранови богате симболике

Изложба цртежа „Гавранови” уметнице Мике Ловре Миловић представљена је у Ранчићевој кући, галеријском простору Центра за културу Гроцка. О ауторки и њеним радовима на отварању пред бројним посетиоцима говорила је историчарка уметности Зорица Атић, директорка ове културне установе.

„У Ранчићевој кући, топлом варошком дому, споменику културе који је огледало традиције овог поднебља, представљамо изложбу која одступа од опуса по којем је уметница препозната, пратећи традицију басни и преиспитујући читање симбола. И даље у свету птица, Мика Ловре Миловић се определила за технику цртеж на папиру и велике формате, који приказују њен ликовни сензибилитет и цртачку вештину. Птице, у стварности и симболички, припадају питомом и дивљем свету, чија се значења надопуњују и преплићу. У древној винчанској култури пониклој на нашем тлу пре више миленијума птице нису биле храна – чуване су и поштоване као гласници, заштитнице градова и усева, важна бића која су освојила ваздушни простор, лакоћу кретања и непознате даљине. Птице у митологији, причама, баснама и легендама, у уметности, у нашој народној поезији, заузимају посебно и важно место, а у раду Мике Ловре Миловић непресушну инспирацију. Међу њима, после сове и врапца, гавран се истиче као магична птица, чудесни летач кога прати богата и разноврсна симболика...”, рекла је на отварању изложбе Зорица Атић.

Речи Атићеве да „ова птица у симболичком смислу има сасвим другачије и дубље значење – није само весник несреће, гавран је мудрац и заштитник...” надахнуле су ауторку:

„Природа га је обдарила сјајним црним перјем, снагом летења и изузетном интелигенцијом, међутим, због своје снажне и мрачне појаве оставља злослутан утисак и повезује се са смрћу и разарањем. Гавран у нашој епској поезији најчешће има улогу гласника – о храбрости јунака, али неретко и о страдању, о чему сведоче стихови ’Полећела два врана гаврана...’ Тешко је бреме оног који доноси вести и открива истину. А легенда племена Хаида америчких Индијанаца, за које је гавран света птица, испреда једну херојску и племениту причу... У давна времена, на свету су дуго владали мрак и туга. Храбри и мудри гавран је ослободио заточене звезде, Месец и Сунце, и на свет вратио светлост, након чега је поцрнео и остао гарав заувек – то је била његова жртва. Гавранове доживљавам лично, и треба да знате, они су у ствари – бели” – објаснила је Мика Ловре Миловић.

Приликом отварања изложбе, у музичком делу програма наступиле су ученице Одсека српско традиционално певање ОМШ „Невена Поповић” из Гроцке: Софија Иванчевић, Катарина Недељковић, Марија Небригић, Маша Здравковић, Марија Томић, Тијана Ђорђевић и Миона Чкоњевић.

Мика Ловре Миловић рођена је у Ливну 1973. године, а 2002. дипломирала на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, Одсек зидно сликарство. Чланица је Сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а. Приредила је шест самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама у земљи, региону и широм Европе. Излагала је на међународним изложбама графике малог формата, као и на бијеналима у Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Румунији, Украјини, Белгији... Учесница је више ликовних колонија. Осим графиком, бави се сликарством и педагошким радом. Живи и ствара у Београду.

Изложба траје до 15. маја.