Како је полумаратон „појео” маратон

Организатори манифестације „Београдски маратон” – предузеће „Београдски маратон” и Град Београд – упорно, користећи медије, деградирају појам и идеју маратона, дугопругашке, најтеже спортске атлетске тркачке дисциплине у дужини од 42,2 километра. То раде тако што маратон, који је врхунско херојство и витештво духа и тела, поистовећују и на неки начин „утапају” у манифестацију „Београдски маратон”, у којој доминирају полумаратонци – тркачи на упола краћој стази, дужине 21,1 километар.

Из пропагандних интереса јавности се шаљу поруке као што су „на старту 10.000 маратонаца”, „оборен рекорд у броју учесника”, „највећи до сада Београдски маратон” и сличне. Међутим, озбиљан свет, у којем се трчи само 42,2 километра (нпр. европски маратони у априлу ове године – Париз с 50.787 маратонаца, Ротердам са 17.000 или амерички Бостон са 30.000) јасно зна, када београдску „масовку” од 10.000 „маратонаца” на старту упореди са завршном листом истрчалих – 885 маратонаца који су истрчали 42,2 километра и 5.251 полумаратонац који је претрчао 21,1 километар – да је у случају Београдског маратона, у ствари, реч о полумаратону и маратону.

„Масовни” спортски догађај је медијски – визуелно и текстуално – намењен првенствено домаћем свету, углавном неупућеном и необавештеном, чак и доведеном у заблуду о чему је у суштини реч. Примера ради, посматрач не може на старту да препозна ко су маратонци – они су утопљени у масу полумаратонаца. За њега су сви – маратонци, јер нема било каквог, па ни визуелног раздвајања тркача у ове две дугопругашке дисциплине. У наступима на медијима пред овај спортски догађај организатори нису ниједном приликом приказали како изгледају и које су боје стартни бројеви за тркаче у ове две дисциплине, па тако посматрачи у првих 18 километара заједничке стазе нису могли да примете „зелене” маратонце у мору „плавих” полумаратонаца. Тек у финишу, у циљној равнини, последњих 570 метара физичког раздвајања и на самом циљу гледаоци су могли да схвате ко је ко у овом спортском догађају.

Узгред, да напоменем и да је на циљу већ после три и по сата (маратонци трче до шест сати временског лимита) нестала окрепа – банане (којих је на окрепним станицама дуж стазе било „и за гађање”), јабуке и спортски тоници. Поплава полумаратонаца појела је сву окрепу, која није била физички раздвојена и резервисана за тркаче обе дисциплине. Они са пола маратона „у ногама” добили су тако од организатора могућност да одмах надокнаде енергију и брзо се опораве, која је због овог пропуста маратонцима ускраћена.

Др Душан Николиш,
научни саветник и маратонац, Београд