Српски мали Париз

Ако нисте спремни на шалу, ако се у вама не вија „чивијашки” дух, вазда млад и немиран, немојте онда свраћати у Шабац, град на десној обали Саве, 130 километара узводно од Београда, на надморској висини од 80 метара. А ако сте они други, довољно је да се са било које стране упутите у овај град и да тај „шабачки дух” уђе у вас и да не пожелите да га се икада решите. А и зашто би? Фини шеретлук, посебан смисао за хумор, на туђ или свој рачун, специфичан однос према протоку времена које као да покушавају да зауставе у кафани, то су неке од црта карактера Шапчана „чивијаша”.

Ка Шапцу гравитирају три микрорегије које чине његово пољопривредно залеђе: ка западу плодна Мачва, ка југу Поцерина и ка истоку Посавина, a град је административни, привредни, културни, здравствени, образовни и спортски центар Подриња.

Археолошка налазишта у граду и околини потврђују да су на овим просторима постојала насеља још у млађем каменом добу, а први пут је забележено у дубровачким списима из 1454. године. Иако је кроз историју био више пута освајан, на размеђу векова достиже пун просперитет. Све више Шапчана прихвата моделе животне европске цивилизације, па га због развијеног кафанског живота називају „Мали Париз”. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња Европа. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија, а за жену готово незамислива срамота. Данас то све изгледа другачије.

(/slika2)Ваљда нигде у Србији нема већи број кафана у односу на број становника и ваљда оне нигде нису пуније него овде. И стално се отварају нове, а старе ретко нестају. И сваког госта, а посебно оног са стране, дочекују отвореног срца. У многим од ових угоститељских објеката свира „жива” музика, као да се Шабац заклео да се аманет Цицварића одржи вечно.

Нису само кафане разлог за долазак у овај град. Ту су многобројни културно-историјски споменици: тврђава „Стари град”, Спомен комплекс на Мишару, Православна црква у Шапцу, Спомен костурница у Прњавору, манастири Радовашница и Петковица и многобројна архитектонска остварења у граду.

Оно што највише привлачи госте у овај град свакако су многобројне манифестације, почев од фестивала цвећа „Ружа Липолиста”, а ту су и Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац”, „Чивијада” – белосветски вашар сатире и хумора, Шабачки вашар који се сваке године одржава 21. септембра на Малу Госпојину и који је постао синоним за Шабац, Прослава Мишарске битке и позоришне свечаности „Дани глумца у Шапцу”.

Смаштај се може пронаћи у хотелима „Србија”, „Галеб” и „Двор”, као и у многобројним селима у околини где се домаћинства баве сеоским туризмом и где се могу пробати специјалитети овог краја. Ако сте склони уметности и стваралаштву, ту је „Вила Албедо”.