Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗГРАДЊА СТАНИЧНЕ ЗГРАДЕ НА ПРОКОПУ

До јула завршетак крова и паркинга

Објекат ће бити у потпуности готов 20. октобра, уверава Иван Вујичић, директор ПФБ-а, главног извођача радова
До јула завршетак крова и паркинга
Радови улазе у завршну фазу (Фото: Д. Алексић)

Прве возне карте на шалтерима станичне зграде „Београд центар” путницима би требало да буду продате крајем октобра. То ће бити скоро 44,5 година касније од првобитног амбициозног рока за отварање железничке станице у Прокопу. Јер у доба државе народа и народности идеја је била да се радови на овој локацији, започети крајем 1976, окончају баш на празник рада, 1. маја 1979. Али нису. Свечарски, празнични датум и сада се, када је реч о завршетку станичне зграде, циља – 20. октобар, односно Дан ослобођења Београда у Другом светском рату. Број датума који су у вези са пројектом „Прокоп” пробијени у минулим деценијама не зна се, али да се овај последњи, који се тиче завршетка станичне зграде, не доводи у питање, уверава Иван Вујичић, директор ПФБ-а, главног извођача радова.

– У наредна два месеца биће завршено постављање челичне конструкције и покривање крова, окончана и монтажа фасадне конструкције и фасадног стакла 85 одсто, а почеће и монтажа брисолеја, односно спољашњег система соларне и термичке заштите. У предстојећа два месеца биће комплетно завршене надстрешнице, а други део у мањем степену у складу са динамичким планом. И слојеви равних кровова, изолатерски радови, равни слојеви пода биће потпуно завршени до тада – каже Вујичић и напомиње да је план да се у предстојећа два месеца заврше и керамичарски радови, технички блок објекта и саобраћајнице и паркинзи.

– Крајем тог периода почињу завршни радови на фасадним облогама и опшивкама и радови на унутрашњој алуминарији, браварски радови. Лифтови и травелатори (покретне траке) су стигли и план је да око 70 одсто посла у вези са монтажом буде завршено у наредна два месеца. До краја јула напола ће бити готово уређење партера са обе стране објекта – истиче Вујичић.

Комплекс станице „Београд центар” некада је био пројектован као једна целина, али она то више није, пошто је дошло и до корисничких и до власничких раздвајања објеката на котама 85 (подземни, перонски део) и 105 (плоча на којој се гради). Убудуће ће железнице управљати само станичном зградом, док ће осталих 12 објеката бити пословне зграде од по пет спратова. Њихов инвеститор је компанија „Рејлвеј сити”, партнер државе у овом послу.

Према пројекту, станична зграда ће имати око 6.200 квадратних метара и ту ће бити смештени комерцијални простор, пословнице, шалтер служба, чекаоницу... Око ове зграде, са леве и десне стране зидају се четири објекта од по пет спратова који ће функционално бити одвојени. На ободима плоче са свих страна биће уређени паркинзи, као и нова гаража на делу плоче ка Сењаку. Четири објекта која се граде уз станичну зграду биће завршена за око годину и по, а осталих осам накнадно, али план је да се она оконча до лета, а њихова изградња заврши почетком 2026.

Вредност изградње станичне зграде, према тренутним проценама, износи око 17 милиона евра.

Посао у комплексу на Прокопу компанија „Рејлвеј сити”, чији је један од власника домаћи привредник Бранислав Грујић, добила је након што се пре неколико година једина јавила на позив државе за партнерство у изградњи садржаја који недостају на овој железничкој станици. На основу уговора, који се нашао под лупом „Транспарентности Србија”, држава је уступила плочу на коти 105, а „Рејлвеј сити” добио је задатак да финансира и фазно изгради станичну зграду, паркинге и пословне садржаје на плочи.

Недостајући садржаји на централној станици

У тренутку преузимања улоге централне станице, „Прокоп” је имао највећи део перона и колосека испод плоче, неколико шалтера и приступне везе из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића. Све остало што му је тада недостајало, фали углавном и данас. У међувремену су само уграђени лифтови који су повезали надземни и подземни део станице и коначно је, уз кашњења, комплетно изграђена плоча. На овој станици и даље нису уређена прва два колосека, а не постоје ни приступне везе из правца ауто-пута, иако их је држава пре више од две године уврстила у приоритетне капиталне пројекте. Прокопу фали и боља повезаност са јавним градским превозом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.