Колач опасан по зубе

Негде између ћетен-алве, кромпир шећера, свилених бомбона, кокуса, орасница, шећерне вуне, па гумених и тврдих бомбона, лицидерских срца и црвених, ушећерених јабука петровача, на сваком вашару, потпуно скрајнута и занемарена стоји наслагана златножута, безоблична маса. То је необична посластица кретош.

У неким деловима Војводине зову га и врстом ратлука или стврднутим карамелом с орасима (јефтинија варијанта је са сусамом). Некада се куповао деци на вашарима о сеоским славама или се недељом правио од мало меда и упрженог шећера, без капи воде с мало соде бикарбоне, зависно од рецепта. Пун је мехурића и крцка под зубима, али се за њих и лепи па је опасан по пломбе и климаве зубе. Иако наоко крајње једноставан, и ту има варијација.

 „То је рецепт који сам најтеже научио. Заправо није компликован, али се мора стећи осећај и за меру и за тренутак, кад шта треба убацити. У колач се ставља шећер, ледени квасац, па се кува. Ја, рецимо додајем и сирћета или лимунтуса, па белањак и мало меда. Добијена смеса у почетку је тамнобраон боје, док се не излије, а онда почне да расте и маса се утростручи. Може се ставити и у млеко, па је онда више пенаст. Све то не изгледа тешко, али свашта ту може да крене наопако. Ако га ставиш на мало топлије или хладније, једноставно се не деси реакција и можеш све да бациш, па мораш поново”, прича нам бомбонџија, Шукунда Зоран из Инђије.

 Он напомиње да постоји и „варијација на тему”, такозвана кретош-обланда која је нешто милостивија према зубима. И припрема ове посластице захтева стрпљење и време, али карамел и шам дају јединствен спој кремастог и лепљивог фила.

Кретош се продаје на меру, па колико одломиш толико мораш да купиш, али би, кажу чак и продавци, ваљало да се с њим не претера. Нарочито је то савет за малишане да им не избије млечне зубе и за времешне да исто не уради с оним преосталим. Упућени још кажу, ако га поједеш пред спавање, може да изазове оне тешке снове.

Од шећера карамела

У „стручној” литератури, мало тога се о кретошу може наћи. У „Банацком кувару”, који је написала завичајни истраживач Гордана Јованов из Самоша, посветила му је тек неколико редака, па каже: „Од чега правиду тај кретош, вала ни дан-данас је не могу да ти кажем”.

  „За кретош треба да си мајстор, јер не мож' сам да га направиш, ако ниси. Треба да направиш од шећера карамелу и у њу полако да сипаваш умућена јаја, ал' мораш стално да мешаш. Мораш и да знаш кад је готов, јер ако га прерано скинеш с ватре, онда се тегли ко гумарабика и јако је мекан, а има и чудан мирис. Ако га дуго држиш на ватри, ондак буде крут и чврст, па је крт или тако тврд да не мож' да га сечеш. Кретош се обично не сече нег' се лупа да се одломи, јел се прави у велике комаде кô купе.„

Четири састојка

 Банатске домаћице рекле би: направити кретош – то је баш проста ствар. Очас посла! Посластица од четири састојка, не треба нож и ништа да се пече. Довољно је истопити шећер, али се мере морају испоштовати, ништа одока и по осећају.

ПОТРЕБНО ЈЕ:

80 мл меда

20 мл воде

200 гр шећера

2 кашичице соде бикарбоне

 Саставе се у шерпи састојци и тек онда укључи рингла на најјаче. Па лагано мешати да се сједине. Онда температуру смањити, а мешање наставити док се шећер сасвим не истопи и не добије златножуту боју. Тада га склонити с ватре и додати 2 кашичице соде бикарбоне. Смеса ће почети да пени, а маса да расте како и треба.

 Плех обложити пек папиром и у њега сипати смесу, која ће се сама распоредити и мало спласнути. Кретош оставити на собној температури двадесетак минута да се стврдне и не треба га сећи ножем, већ ломити на комаде.