Мање бициклистичких стаза – тежи пут до здравља

Међународни дан бицикла, који се прославља сваког 3. јуна, и ове године ће на Тргу Николе Пашића окупити више од стотину љубитеља овог превозног средства. Овогодишња прослава светског дана посвећеног овим двоточкашима у фокус ставља промоцију вожње бицикла не само као превозног средства, већ и као стила живота.

Празник посвећен бициклима установљен је као основни вид промоције приступачног, чистог и еколошки одрживог превозног средства. Међутим, упркос овим бенефитима, у главном граду бициклиста је мало.

– По транспортном моделу града, у престоници свега један проценат грађана користи бицикл као превозно средство. Број бициклиста се у претходних неколико година повећао готово двоструко, али с обзиром на број учесника у саобраћају, корисника градског и аутомобилског превоза, ово повећање је незнатно – наводи Зоран Буквић, члан Удружења „Улице за бициклисте”.

На територији главног града уређено је више од 100 километара бициклистичких стаза. А узроке за мали број бициклиста, како наводе љубитељи овог двоточкаша, треба тражити у лошим условима за вожњу.

– У претходних неколико година направљено је мало бициклистичких стаза. На годишњем нивоу се у просеку опреми свега неколико километара стазе. Да би у будућности заиста настала системска промена, неопходно је да сваке године буде изграђено барем 10 до 15 километара нових стаза – објашњава Буквић.

По развијености дужине и броја стаза за бициклисте већ годинама предњачи Нови Београд. У овом делу града стазе су најуређеније, али је и терен најподеснији за вожњу бицикла. Обележавање нових стаза, како тврде бициклисти, често се најављује, али много слабије реализује.

– Постоје делови града који имају захвалан терен за вожњу бицикала и пружају могућност за изградњу стаза. Али, пошто је реч о прометним деловима града, нико неће укинути паркинг-места или сузити улице због бициклистичке стазе. Овај проблем јавља се и у другим европским државама – каже Буквић.

Престоничке бициклисте не мучи само недовољно изграђена инфраструктура. Борба за коришћење ових одрживих превозних средстава највише је окренута промени законске регулативе.

– Сва истраживања указују на одсуство субјективног осећаја безбедности као највећи проблем бициклиста. Осим што нема довољно адекватних стаза, неопходна је и измена законских решења која би омогућила сигурнију вожњу. Такође, проблем нашег поднебља је и саобраћајна култура. Бициклисти се не сматрају равноправним учесницима у саобраћају са возачима моторних возила. Да би добили такав статус неопходно је да се у промовисање овог вида превоза укључе и град и невладин сектор – рекао је Буквић.

Градска управа претходних година је обезбеђивала субвенције за куповину бицикала, што Удружење „Улице за бициклисте” сматра добром стратегијом за повећање броја ових возача. Поред ове иницијативе, предлози за побољшање бициклистичког саобраћаја у престоници су различити.

– У нашем граду нема опције изнајмљивања бицикала, док је то у многим градовима региона устаљена пракса. Неопходно је да град подржи ову идеју да би она заживела јер би фирма која ради самостално бицикле изнајмљивала по цени прихватљивој за туристе, али за свакодневну употребу суграђанима такво изнајмљивање не би било исплативо. Још једно од решења јесте улагање у електричне бицикле, с обзиром на брдски терен у великом делу града, оваква возила, иако скупља, показала би многоструке предности – објаснио је Буквић.

Микромобилност, односно вожња лаких возила, поред бицикала, све више обухвата и вожњу електричних тротинета. Међутим, упркос својим предностима, овај тип превозног средства не може превазићи значај бицикла. Е-тротинети су добра замена за вожњу аутомобила или мотора, али уколико они мењају бицикл или пешачење, неће дати очекивано добре резултате.

– Електрични тротинети такође користе батерије, које се пуне и мењају, па нису одржива алтернатива у оној мери у којој је то бицикл. Такође, они не захтевају физичку активност возача и зато ни на који начин нису здравија опција од аутомобила – додаје Буквић.

Уз лакше кретање кроз саобраћајну гужву, мању потрошњу новца и лако проналажење паркинг-места, добар утицај на здравље је кључни разлог зашто се треба определити за вожњу бицикла.

– Рекреативна вожња бицикла најбоља је опција за редовну физичку активност од ране младости до дубоке старости јер ова рекреација прија свима. Бициклизам активира мишиће ногу и леђа па омогућава бољу равнотежу и координацију. Вожња покреће крвоток па је добра за рад виталних органа, док се лимфоток може покренути само активношћу. Пошто је лимфа одговорна за чишћење организма, вожњом бицикла се и подмлађујемо – објашњава др Радмила Шехић.

Уз физичку активност, бициклизам је и прилика за провођење времена у природи и дружење па има велику добробит за ментално здравље. А прва прилика за дружење и вожњу бицикала за све суграђане биће већ данас.

Матине у КЦ „Град”

Окупљање љубитеља бицикала је данас од 14.30 часова на Тргу Николе Пашића одакле ће 139. Критична маса  кренути у вожњу до Новог Београда, дуж булевара Михајла Пупина и Зорана Ђинђића, а потом ће се бициклисти преко Бранковог моста вратити до Културног центра „Град”, где ће у 16 сати почети матине журка. За музику ће бити задужен Игор Шћепановић, бициклиста који на свом двоточкашу обилази свет, али као музичар је познатији под називом „Шћепине враголије”. Дружење посвећено Међународном празнику бицикла организују Уједињене нације и амбасада Холандије у Србији, Удружење грађана „Улице за бициклисте” и Културни центар „Град”.