Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Алхемичар садашњости и будућности

У ваљевском Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића” отворена изложба слика Милића од Мачве из колекције крушевачког легата славног уметника
Алхемичар садашњости и будућности
Милић од Мачве (Фотодокументација Политике)

Ваљево – Слике Милића од Мачве, део колекције крушевачког Легата „Косово први праг Србије”, од краја прошле седмице представљене су у галерији Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића” у Ваљеву. Поставку чини 22 дела из богате колекције од 120 оригиналних слика посвећених косовском миту, српској историји и традицији, које је славни уметник за живота завештао граду Крушевцу и похрањене су у Легату при Културном центру Крушевац који постоји од 2008. године. У Ваљеву је публика добила прилику да до 1. августа, до када изложба траје, први пут види нека од дела Милића од Мачве, као и његов незаборавни црни плашт и беретку које је стално носио и по њима био препознатљив у јавности.

Изложба у Ваљеву, према речима Мирјане Војић, директорке Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића”, резултат је сарадње са Културним центром Крушевац који је власник Легата Милића од Мачве „Косово први праг Србије”. Она је изразила посебну захвалност челним људима тих институција на привременом уступању Милићевих дела и помоћи да се изложба организује.

Поставку прати и лепо опремљен каталог у којем су, поред репродукција дела и биографских података о уметнику, цитиране изјаве неколико угледних стваралаца посвећене уметности Милића од Мачве.

„У садашњем преокрету Србије Милић је имао свој удео у уметности и култури. Његов глас и његове поруке последњих деценија биле су истрајне и бескомпромисне... Његово дубоко осећање поетичности и непредвидиве маштовитости недвосмислени су и јединствени у свом свету, у одлучности, у одговорима на гогеновска питања: Ко смо, куда идемо?”, навео је 1989. године др Павле Савић. „Милић од Мачве час нуди плач Матере Божје, или пад Икара, или летеће трупце, који су гласници не зна се које катаклизме. Човек се просто духовно купа у делима овог алхемичара садашњости и будућности...”, речи су Стефана Реја (Брисел 1980).

​Дела Милића од Мачве на изложби (Фото: ИУС Радован Трнавац Мића)

Милић од Мачве је рођен 1934. године у Белотићу код Шапца, а након завршене Шабачке гимназије уписао је студије архитектуре у Београду, потом Академију ликовних уметности на којој је дипломирао 1959. године. По завршетку студија био је на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу имао је 1959. у Београду, прво самостално представљање у иностранству 1964. године у Женеви. Имао је више од 1.200 самосталних изложби у земљи и иностранству, његова дела изложена су, поред осталог, у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, палати Уфици у Фиренци, Ватиканском музеју, Музеју „Гугенхајм” у Њујорку, Музеју уметности и историје у Женеви... Оснивач је групе Шабачких сликара, био је члан Медиале, Удружења „Фантазмажи”, Удружења ликовних уметника Србије, Српског друштва „Лада”. Умро је 2000. године у Београду.

Сарадња Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића” са Културним центром Крушевац званично је почела 26. јуна када је у Легату Милића од Мачве у граду на Расини, у склопу видовданских свечаности које се традиционално организују поводом дана града, свечано отворена изложба „Сликари света” из колекције ваљевског „Трнавца” на којој су представљена 22 дела уметника из 17 земаља.

Замишљена одсутност

„Ликови које Милић слика одају ону замишљену одсутност коју видимо на ликовима наших православних светитеља... Станковић је свом снагом одбијао да прими онај модернистички, а у суштини туђи модел лепоте нуђен из Европе, видећи перспективу наше уметности у синтези естетских идиома тековина културе Истока и Запада”, рекао је од делу великог уметника др Ђорђе Кадијевић 1991. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.