У нашој земљи још без оболелих од вируса Западног Нила

На територији Србије још нису регистровани потврђени случајеви оболевања од грознице Западног Нила, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. У нашој земљи интензивни надзор над овом болешћу спроводи се од јуна до прве половине новембра, а пасивни надзор у осталом периоду године. Имајући у виду искуства, како околних, тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно такозвани слепи домаћин и инфекција се са њега даље не преноси.

– Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2022. на нашем подручју регистровано је 1.296 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 126 смртниx исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила – истичу у Институту „Батут”.

Већина особа (80 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми овог облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.

Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година.

Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.