Тумачење Брашована у шетњи булеваром

Нови Сад – Ко је био Драгиша Брашован, како је живео, шта га је инспирисало и каква је дела тај српски архитекта оставио у нашем простору, а посебно у Новом Саду између два светска рата и касније, биће представљено посетиоцима Галерије Матице српске сутра. Овог пута ће вођење бити на енглеском језику због странаца који бораве у граду на фестивалу „Егзит”, па ће имати прилику да сазнају нешто више о култури земље домаћина.

Биће им понуђена и шетња булеваром у коме су Брашованова здања, а најрепрезентативније јесте бела палата Дунавске бановине из времена Краљевине Југославије. Међутим, поглед на тај архитектонски бисер модерности и укуса славног архитекте данас је делом заклоњен бетонским деловима јавне гараже у изградњи, што је изазвало забринутост појединих струковних удружења.

Вођење кроз изложбу „Поклон-збирка Драгише Брашована” најављено је за 19 сати, када ће кустоскиња Ивана Јањић из ове галерије упознати публику са предметима примењене уметности, сликама, скулптурама и цртежима из београдске куће у којој је архитекта живео. Намештај и уметнички предмети, као поклон наследница овог архитекте, његове супруге Викторије Брашован и поћерке Олге Ковачев, пресељени су трајно, у новосадску галерију, где изложба ове збирке траје до половине септембра. У петак ће бити још једна прилика, како поручују галеристи, да се завири у Брашованов лични простор где је стварао и инспирисао се за велике пројекте.

Упознавање са Брашованом и његовим делом наставља се истог дана у 19.30 сати кроз догађај „Шетња Булеваром Михајла Пупина”, који се одвија у сарадњи са новооснованим Друштвом архитеката Војводине. У том булевару смештена су три здања подигнута по пројектима овог архитекте: Бановинска палата са већницом, Радничка комора код Варадинског моста и Главна пошта на почетку улице у центру Новог Сада. Поред тога што су три објекта просторни репери града, она говоре, како напомињу познаваоци његовог опуса, и о фазама развоја стваралаштва Брашована, од експресионизма преко међуратног модернизма до послератног функционализма.

„Шетња” је прилика и за реч о урбанистичко-архитектонском развоју Новог Сада, барем онаквом какав је град био у прошлости, у Брашовановом веку модерности. Сада поред Бановинске палате и већнице која је имала и стан уређен за дунавског бана, заштићеној околини тог споменичког комплекса, где је данас адреса покрајинске владе и скупштине Војводине, ниче јавна гаража. Она је подземног типа, али њени улази и излази имају гломазне бетонске надстрешнице, утичу на визуру и Друштво архитеката Новог Сада тражи да се уклоне.

Обратили су се градоначелнику Новог Сада да учини „оно што је потребно да се сачува образ нашег града и његов аутентични знак распознавања, Бановински комплекс, у свом изворном и законом заштићеном изгледу”, како наводи то удружење у писму које су јавно објавили ових дана, након чега нису добили никакав одговор.

У писму истичу да армиранобетонске мегаконструкције „нису смеле” да се појаве у овом простору који је омиљени и препознатљив мотив разгледница из Новог Сада. „Бисер архитектуре свог времена, сасвим јединствен”, додају и наводе да постоји много примера у европским градовима како је то питање решено. Како објашњавају, излази из тих гаража нису наткривени, изведени су дискретно, само са оградом, или уклопљени у партерно уређење, како не би визуелно нарушили, односно наружили окружење.