Tumačenje Brašovana u šetnji bulevarom

Novi Sad – Ko je bio Dragiša Brašovan, kako je živeo, šta ga je inspirisalo i kakva je dela taj srpski arhitekta ostavio u našem prostoru, a posebno u Novom Sadu između dva svetska rata i kasnije, biće predstavljeno posetiocima Galerije Matice srpske sutra. Ovog puta će vođenje biti na engleskom jeziku zbog stranaca koji borave u gradu na festivalu „Egzit”, pa će imati priliku da saznaju nešto više o kulturi zemlje domaćina.

Biće im ponuđena i šetnja bulevarom u kome su Brašovanova zdanja, a najreprezentativnije jeste bela palata Dunavske banovine iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Međutim, pogled na taj arhitektonski biser modernosti i ukusa slavnog arhitekte danas je delom zaklonjen betonskim delovima javne garaže u izgradnji, što je izazvalo zabrinutost pojedinih strukovnih udruženja.

Vođenje kroz izložbu „Poklon-zbirka Dragiše Brašovana” najavljeno je za 19 sati, kada će kustoskinja Ivana Janjić iz ove galerije upoznati publiku sa predmetima primenjene umetnosti, slikama, skulpturama i crtežima iz beogradske kuće u kojoj je arhitekta živeo. Nameštaj i umetnički predmeti, kao poklon naslednica ovog arhitekte, njegove supruge Viktorije Brašovan i poćerke Olge Kovačev, preseljeni su trajno, u novosadsku galeriju, gde izložba ove zbirke traje do polovine septembra. U petak će biti još jedna prilika, kako poručuju galeristi, da se zaviri u Brašovanov lični prostor gde je stvarao i inspirisao se za velike projekte.

Upoznavanje sa Brašovanom i njegovim delom nastavlja se istog dana u 19.30 sati kroz događaj „Šetnja Bulevarom Mihajla Pupina”, koji se odvija u saradnji sa novoosnovanim Društvom arhitekata Vojvodine. U tom bulevaru smeštena su tri zdanja podignuta po projektima ovog arhitekte: Banovinska palata sa većnicom, Radnička komora kod Varadinskog mosta i Glavna pošta na početku ulice u centru Novog Sada. Pored toga što su tri objekta prostorni reperi grada, ona govore, kako napominju poznavaoci njegovog opusa, i o fazama razvoja stvaralaštva Brašovana, od ekspresionizma preko međuratnog modernizma do posleratnog funkcionalizma.

„Šetnja” je prilika i za reč o urbanističko-arhitektonskom razvoju Novog Sada, barem onakvom kakav je grad bio u prošlosti, u Brašovanovom veku modernosti. Sada pored Banovinske palate i većnice koja je imala i stan uređen za dunavskog bana, zaštićenoj okolini tog spomeničkog kompleksa, gde je danas adresa pokrajinske vlade i skupštine Vojvodine, niče javna garaža. Ona je podzemnog tipa, ali njeni ulazi i izlazi imaju glomazne betonske nadstrešnice, utiču na vizuru i Društvo arhitekata Novog Sada traži da se uklone.

Obratili su se gradonačelniku Novog Sada da učini „ono što je potrebno da se sačuva obraz našeg grada i njegov autentični znak raspoznavanja, Banovinski kompleks, u svom izvornom i zakonom zaštićenom izgledu”, kako navodi to udruženje u pismu koje su javno objavili ovih dana, nakon čega nisu dobili nikakav odgovor.

U pismu ističu da armiranobetonske megakonstrukcije „nisu smele” da se pojave u ovom prostoru koji je omiljeni i prepoznatljiv motiv razglednica iz Novog Sada. „Biser arhitekture svog vremena, sasvim jedinstven”, dodaju i navode da postoji mnogo primera u evropskim gradovima kako je to pitanje rešeno. Kako objašnjavaju, izlazi iz tih garaža nisu natkriveni, izvedeni su diskretno, samo sa ogradom, ili uklopljeni u parterno uređenje, kako ne bi vizuelno narušili, odnosno naružili okruženje.