Залажемо се за социјално гарантоване пензије

Социјални положај дела пензионера, посебно оних са најнижим примањима, некако је потиснут у други план, услед низа веома сложених догађаја на међународној сцени, посебно рата у Украјини, два масовна убиства у нашој земљи, њихових последица на унутрашњој политичкој сцени, као и нестабилности ситуације на Косову и Метохији..., каже за „Политику” проф. др Владимир Гоати, члан Председништва Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије и председник Градског одбора ПУПС-а Београда.

Од краја прошле године промењен је начин усклађивања пензија. Како оцењујете садашњу ситуацију?

Сасвим је разумљиво што више од 1,6 милиона пензионера у Србији нестрпљиво ишчекује дан исплате, јер је то за већину њих једини сигуран извор егзистенције. Добра је ствар што су пензије редовне и сигурне и што, најзад, прате плате. Тиме се остварује и 3-П – основни вредносни став ПУПС-а. Увођењем принципа „пензије прате плате” искључена је арбитрарност појединаца и успостављен систем у коме пензије не заостају за растом плата у јавном сектору. Дуго смо чекали такав тренутак. Такође је добро што су пензије крајем 2022. и почетком ове године порасле за више од 20 одсто, а са најављеним повећањем од нових 20 процената, тај раст ће наредне године достићи високих 40 одсто. Тиме је у великој мери амортизован раст инфлације.

Да ли садашње решење има мањкавости?

Ни такав систем није идеалан. Поменуте новине повлаче и неке слабости и изазивају тешке последице у реалном животу. Јер, приликом сваког новог повећања износа пензија, повећава се разлика између највиших и најнижих примања пензионера. На пример, повећањем од 20 процената, пензионер који прима 100.000 динара, добиће пензију од 120.000, док онај са пензијом од 10.000 добија свега 12.000 динара. Први добија повећање у износу од 20.000, док други само – 2.000 динара. И да будем још јаснији: пре поменутог повећања разлика између наведене веће и оне мање пензије износила је 90.000 динара. А после увећања од 20 одсто, та разлика се повећала на чак 108.000 динара.

Има ли ПУПС предлог како да се овакве разлике ублаже?

Потпуно смо свесни да су пензије стечено право и да нису сви пензионери уплаћивали подједнако у Фонд ПИО. Тај фонд представља један уходани систем који не допушта да се пензије арбитрарно мењају. Управо због тога, једини начин да се помогне пензионерима са најнижим примањима, а да се притом не угрози функционисање Фонда ПИО, је увођење такозване 13. пензије. То је давнашњи предлог ПУПС-а. Реч је о посебном виду давања у оквиру нове социјалне политике. Средства за 13. пензију у Београду издвајала би се из градске касе престонице, а у локалним заједницама из општинских, односно градских  буџета. Тамо где не буде довољно буџетских средстава новац би обезбеђивала држава Србија. Сматрам да ће сви посланици у парламенту Србије показати максимално разумевање за тај предлог ПУПС-а.

Ако је 13. пензија решење за пензионере с најмањим примањима, има ли „лека” за велики број грађана који су радили и из неког разлога нису стекли право на пензију, а већ су у поодмаклим годинама?

Осећам потребу да подсетим на предлог који годинама јавности Србије предлаже и објашњава председник ПУПС-а Милан Кркобабић у оквиру нове – неопходне социјалне политике. Реч је о увођењу социјалне гарантоване пензије. Коме је намењена и одакле средства за ту намену? Одмах да разјасним: социјална гарантована пензија није пензија у класичном смислу. Реч је о посебном виду социјалног давања. Намењена је свима који су старији од 65 година, немају пензију, нити имају услова да је добију, немају своју имовину, нити било каква друга примања. Такође, социјалну гарантовану пензију не треба доводити у било какву везу са РФ ПИО, јер средства за ту намену треба да буду обезбеђена из државне благајне. Иначе, ову пензију исплаћује, уз извесне модификације, око 100 држава у свету, а међу њима и неки наши суседи. Сматрам да би увођењем социјалне гарантоване пензије, Србија начинила квалитативан корак напред у правцу успостављања одговорније социјалне политике. Не треба заборавити да у нашој земљи, према неким незваничним проценама, има од 150.000 до 200.000 потенцијалних корисника овакве пензије. Међу њима је највише жена, и то оних са села у поодмаклом животном добу. Реч је о женама које су биле стубови породице, рађале, одгајале и васпитавале децу... Готово ништа од имовине се не води на њихово име, више не могу да држе мотику или кутлачу. И ово што предлажемо је једини ефикасан начин да им се држава на неки начин одужи.

ПУПС у својим редовима окупља и пролетере (раднике), како је и у самом називу партије назначено. Како побољшати њихов материјални положај, поготову оних чије зараде заостају за просечним?

И за њих имамо конструктиван предлог како да достигну виши стандард. Залажемо се за увођење 13. плате – да радници партиципирају у управљању и посебно – у расподели добити. Надам се да ће наши предлози наићи на повољан пријем, подршку и остварење у јавности Србије, а посебно на месту где се доносе закони.