Србију препознају по Радовану

„Србија мора одмах у Европу”, рекли су углас студенти, добитници наградног путовања на конкурсу „Путујемо у Европу”, упитани за најјачи утисак са једномесечног пропутовања по Старом континенту.

У српску престоницу из неколико европских градова вратило се 200 студената завршних година на универзитетима у Србији, добитника наградног путовања које је по четврти пут организовао Европски покрет у сарадњи са амбасадом Републике Аустрије и Скупштином града Београда.

Као и претходних година, и ове је прва станица међународног воза за који су сви путници имали бесплатну карту била аустријска престоница, где је студенте, између осталих званичника, поздравила и Урсула Пласник, министарка унутрашњих послова. Одатле је 70 „срећних” продужило на четвородневно дружење са највишим званичницима Немачке у Берлину, док су остали са inter rail картама, џепарцем и мултишенген визом наставили да путују Европом.

„Била ми је жеља да видим Скандинавију, јер сам много слушала о култури људи који живе на северу Европе, али нисам имала прилику да путујем ван граница наше земље. У обилазак Шведске, Данске и Норвешке кренула сам сама, помало уплашена што не познајем ту групу језика, међутим, била сам пријатно изненађена када сам на острву Фар наишла на старца од 80 година који чува овце и перфектно говори енглески језик. И не само он, сви Скандинавци су изузетно образовани, пријатни и спремни да помогну – прича Сања Лазаревић, студенткиња астрофизике на Београдском универзитету.

Њена колегиница, Иванка Јелић, студенткиња светске књижевности на Филолошком факултету, разочарана је што је месец дана путовала Европом без граница, а онда је по повратку у нашу земљу чекало петочасовно „малтретирање” на граници.

„Како могу да допринесем као појединац да Србија што пре уђе у Европу”, питање је које она поставља својим колегама и менаџеру пројекта „Путујемо у Европу” Војиславу Милошевићу. – Хоћу да живим у друштву толеранције јер сам видела да таква места постоје и савршено функционишу. Србија дефинитивно није такво место – закључује она и додаје да, упркос свему, себе види у овој земљи, али са могућношћу избора да путује где и кад жели.

Војислав Милошевић, менаџер пројекта „Путујемо у Европу”, каже да су сви студенти задовољни програмом.

Зоран Денда, најбољи студент Војне академије, који је у суботу од председника Србије Бориса Тадића добио почасну сабљу, посетио је бројне атрактивне европске градове попут Амстердама, Лисабона, Мадрида, Париза, Венеције, Ротердама, Берлина и многих других. Он је, за разлику од колегиница, путовао у великом друштву.

– Највише новца се потроши на смештај јер свуда у Европи хостели за ноћ у просеку коштају 20 евра. Будући да је једна колегиница била информисана о ценама ноћења у Граду светлости, хотелска соба у најужем језгру Париза нас је коштала колико и ноћ у хостелу – присећа се Зоран и додаје да би волео да убудуће чешће путује, не само Европом, већ целим светом.

Наши саговорници се слажу да млади људи у Европи имају безброј могућности. Кажу да их је једномесечно путовање у просеку коштало 800 евра, али да искуство које су током августа стекли нема цену.

„О култури, обичајима и лепотама земаља које смо видели многи су већ све рекли и ништа нису слагали. Најјачи утисак за нас је био што можемо да путујемо без пасоша из државе у државу”, кажу углас.

Познанства су стицали на трајектима и у возовима. Сања је чак на једном крстарењу изгубила мобилни телефон али су јој га поштени налазачи одмах вратили.

Због високих цена смештаја на северу Европе, спавала је, како каже, под дрвећем у парковима, док су цене смештаја и хране у немачким градовима приступачне.

– Упознао сам много младих из целог света. Одушевљен сам њиховим причама јер могу себи да приуште честа путовања. У Сан Себастијану сам упознао пар из Француске који је за годину дана бициклима обишао много држава. Такође, срео сам дечка који већ годинама шест месеци ради као конобар, а другу половину године путује. Волело бих да и ми имамо ту могућност – каже Зоран.

Наши саговорници су наилазили углавном на позитивне реакције домаћина када би им рекли одакле долазе. Али, за разлику од ранијих година када су Дивац или Милошевић били синоними за Србију, сада је у игри „препознај земљу” – ново име:

– Будући да је у време нашег боравка у Европској унији Србија била вест број један у свим медијима због хапшења Радована Караџића, дешавало се да нам кажу име овог хашког оптуженика као синоним за земљу из које долазимо – каже Сања Лазаревић и истиче да је било пријатно чути да сви странци са којима су се сусретали знају за Београд и Нови Сад.