Празник европског филма на Палићу

Суботица – И свечарски и емотивно било је у суботу увече на отварању 30. Фестивала европског филма на Палићу.

На Летњој позорници, која је као и увек била попуњена до последњег места, Душан Ковачевић, сценариста, писац и редитељ, председник Савета фестивала, уручио је награду „Александар Лифка” нашем прослављеном глумцу Богдану Диклићу за изузетан допринос европском филму. Диклић је награду примио уз опаску да она припада свима са којима је радио на реализацији филмова и позоришних представа, од редитеља, сценариста, глумаца, до свих чланова технике.

Пре тога, Радослав Зеленовић, директор Фестивала европског филма на Палићу, у знак захвалности за подршку фестивалу, Душану Ковачевићу уручио је симболични мали „Палићки торањ”, којих је направљено 30, за сваку фестивалску годину.

На платну Летње позорнице на отварању мењали су се ликови и имена људи који су понели награду „Александар Лифка”, а свако од ових великих имена поздрављено је аплаузом публике. У недељу на конференцији за новинаре Зеленовић је рекао: од 49 добитника ове награде, свега троје није дошло на Палић. Долазили су ствараоци, редитељи, писци и глумци који пре тога нису ни чули за Палић, али јесу за овај фестивал. „Ти људи су темељ европске и наше кинематографије, то што смо их овде довели је најбоља и најупечатљивија лична карта фестивала”, каже Зеленовић.

Отуда је и на отварању констатовано да је фестивал у најбољим годинама, са 30 је свако у пуној зрелости. Зеленовић каже да је можда могло више да се оствари, али свакако не и боље.

Филмски фестивал на Палићу кренуо је у ствари из Велике већнице у Градској кући у Суботици, када је емитовањем филма „Три карте за Холивуд” најављено оснивање фестивала, који се потом сели на Палић. Формиран је, као што је то и често помињано, у време санкција, и сваке друге оскудице. Првих десет година словио је као међународни, да би 2003. године свој профил чврсто изградио на упоришним тачкама европског филма. Или, како је то Мирослав Могоровић, програмски директор фестивала, рекао на отварању: као и наша држава и ми смо повремено губили правац, али увек идемо према Европи.

Фестивал је отворен филмом епохе „Мадам Ди Бари” редитељке Мајвен, са Џонијем Депом у главној улози. У суботу увече филм на Летњој позорници започео је и главни такмичарски програм, у недељу пројекцијом од 17 часова започели су свој живот и филмови који су уврштени у неку од укупно 13 фестивалских селекција, а у наредних недељу дана публика ће имати прилике да види преко 130 остварења. Све пројекције, осим на Летњој позорници, бесплатне су за посетиоце.

За недељу је планирано и отварање изложбе посвећене Мији Алексићу, потом је у плану изложба филмских плаката из осме деценије прошлог века, те промоције књига.

По први пут ове године започео је и пилот-програм студентских филмова, у којем се фестивал окреће, како је речено, стваралаштву будућих учесника главног такмичарског програма.

Главни фестивалски програм се наставља пројекцијом филмова „Преекспонирано” Елеоноре Венинове, „Сенека: о стварању земљотреса” Роберта Швенкеа, док је у понедељак на репертоару Вим Виндерсов „Савршени дан” и „Црвено небо” Кристијана Пецолда.