Кроћење ћудљивог камена у мозаику

Ковин – Иако свака има свој лични сензибилитет, заједничка црта им је однос према камену. Уметнице Нада Алексић, Милена Бајић Ђорић, Снежана Вујнов, Наташа Јасен Томић, Мирјана Петричевић, Весна Ристић и Катарина Рогулић, окупљене у групу „Искорак”, провлаче овај градивни елемент кроз своје стваралаштво. Често вођен разиграним, органским слогом, како истичу, камен има специфичну енергију и нарав, коју треба препознати и не може се на сваком комаду интервенисати и уобличити га онако како бисмо желели, већ се мора пратити прелом који нуди, а његову лепоту искористити на најбољи начин.

Сваки камен се сече ручно, а енергија која се улаже у његову обраду носи одређену свесну или несвесну емоцију и оставља траг у њему. На тај начин ствара се трајно сведочанство уметниковог искуства, материјални доказ, односно креација као траг нечијег присуства. Та ћудљивост је и определила ауторке за камен, а мозаик бирају као доминантну технику ликовног израза. После Београда, Лазаревца, Беочина, Зрењанина, Врбаса и Апатина, група се до 23. јула представаља поставком „Записи у камену”, пробраним делима, у Галерији ковинског Центру за културу.

„Изложени мозаици су мањег и средњег формата, апстрактних и фигуралних приказа, чисто од уметничких трагања и експериментисања са одредницама медија, преко традиционалних призора попут пејзажа, слика животиња, аутопортрета, до актуелних, ангажованих тема. Изведени су у класичној, али и савременој рецепцији ове технике, где се примећује примена разиграног слога и тока, слободан третман модула, коришћење материјала и уметање елемената страних мозаику. Дела добијају оквир или рам и тако парирају уљима на платну, иако имају наглашену текстуру и самим тим опипљиву трећу димензију”, наводи историчарка уметности Марија Бајић, додајући, да за разлику од мозаика, некада дела великих градитељских и уметничких комплекса, он данас најчешће нуди самостална и самодовољна, трајна и преносива уметничка дела кабинетског формата.

Управо се у раду групе „Искорак”, основане 2019. године, читају и на иновативан начин обрађују све савремене стваралачке мозаичарске тенденције, чему је и посвећена поставка изложбе „Запис у камену”. Група окупља уметнице с идејом подизања личне естетике, као и начина рада у напредније и захтевније сфере стваралаштва. Но, пре свега, истичу, задатак им је промовисање ове архаичне технике широј јавности, кроз изложбе како унутар, тако и ван граница Србије.