Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кроћење ћудљивог камена у мозаику

Уметнице окупљене око групе „Искорак” у Ковину излажу радове апстрактних, фигуралних и традиционалних призора, до оних актуелних, ангажованих тема
Кроћење ћудљивог камена у мозаику
Рад Снежане Вујнов (Фото: Центар за културу Ковин)

Ковин – Иако свака има свој лични сензибилитет, заједничка црта им је однос према камену. Уметнице Нада Алексић, Милена Бајић Ђорић, Снежана Вујнов, Наташа Јасен Томић, Мирјана Петричевић, Весна Ристић и Катарина Рогулић, окупљене у групу „Искорак”, провлаче овај градивни елемент кроз своје стваралаштво. Често вођен разиграним, органским слогом, како истичу, камен има специфичну енергију и нарав, коју треба препознати и не може се на сваком комаду интервенисати и уобличити га онако како бисмо желели, већ се мора пратити прелом који нуди, а његову лепоту искористити на најбољи начин.

Сваки камен се сече ручно, а енергија која се улаже у његову обраду носи одређену свесну или несвесну емоцију и оставља траг у њему. На тај начин ствара се трајно сведочанство уметниковог искуства, материјални доказ, односно креација као траг нечијег присуства. Та ћудљивост је и определила ауторке за камен, а мозаик бирају као доминантну технику ликовног израза. После Београда, Лазаревца, Беочина, Зрењанина, Врбаса и Апатина, група се до 23. јула представаља поставком „Записи у камену”, пробраним делима, у Галерији ковинског Центру за културу.

„Сури орао”  Милене Бајић Ђорић

„Изложени мозаици су мањег и средњег формата, апстрактних и фигуралних приказа, чисто од уметничких трагања и експериментисања са одредницама медија, преко традиционалних призора попут пејзажа, слика животиња, аутопортрета, до актуелних, ангажованих тема. Изведени су у класичној, али и савременој рецепцији ове технике, где се примећује примена разиграног слога и тока, слободан третман модула, коришћење материјала и уметање елемената страних мозаику. Дела добијају оквир или рам и тако парирају уљима на платну, иако имају наглашену текстуру и самим тим опипљиву трећу димензију”, наводи историчарка уметности Марија Бајић, додајући, да за разлику од мозаика, некада дела великих градитељских и уметничких комплекса, он данас најчешће нуди самостална и самодовољна, трајна и преносива уметничка дела кабинетског формата.

Управо се у раду групе „Искорак”, основане 2019. године, читају и на иновативан начин обрађују све савремене стваралачке мозаичарске тенденције, чему је и посвећена поставка изложбе „Запис у камену”. Група окупља уметнице с идејом подизања личне естетике, као и начина рада у напредније и захтевније сфере стваралаштва. Но, пре свега, истичу, задатак им је промовисање ове архаичне технике широј јавности, кроз изложбе како унутар, тако и ван граница Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.