Политичка агенда без емпатије

Проста дефиниција коју чак и „Википедија” даје каже да емпатија подразумева способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава. Наравно, да би сте могли поседовати емпатију према неком најпре је потребно да и сами имате у себи неку емоцију. Нисам сигуран да су господа која су преотела грађанима протест то имала када су кренули у пројекат „Србија против насиља”, јер баш данас на примеру формирања Анкетног одбора се показује да њима до патњи родитеља и није баш много стало.

Њихова емоција, она крајње негативна, која је одавно прешла границу ка мржњи, усмерена је према Александру Вучићу. Бићу довољно слободан да напишем да су трагично настрадала деца у Основној школи „Владислав Рибникар”, као и њихови у црно завијени родитељи, били само средство да би се остварио политички циљ. Он је био рушење Александра Вучића и то је Мариника Тепић, несуђена председница Анкетног одбора, и сама потврдила када је рекла: „Борићемо се да докажемо да је систем заказао”. Дакле, Маринику трагедија не занима, не занима је ни шта осећају родитељи страдале деце, она има агенду која подразумева доказивање да је систем заказао, а када се то докаже, следи рушење власти.

Када су родитељи изразили негодовање због формирања Анкетног одбора, без блама је изјавила да нико нема тапију на бол. Гле чуда, такву монструозну изјаву нису осудили тобожњи заштитници дечјих права, НВО сектор, назови, независни медији… Напротив, они немилице данима оптужују родитеље и њихове адвокате да су удбаши и да их је власт узела под своје чим се противе анкетном одбору. Политички циљ, односно задата агенда, изгледа превазилазе било какву емпатију. Можете само да мислите шта би такви радили да су којим случајем власт и колико би њих било брига за било кога. Тада би политички циљ био очување власти по сваку цену, по цену живота и смрти без трунке покушаја да се противник схвати или нешто од њега прихвати.

Гласао сам за формирање тог Анкетног одбора, не зато што сам заиста био за његово формирање, већ да не би испало како нећемо опозицији да изађемо у сусрет. Знао сам од самог старта да им је једини циљ политичка злоупотреба истог, али веровао сам у себи да нешто људско у њима постоји. Ипак, сада је сасвим јасно колико сам био у заблуди, као и већина мојих колега у СНС-у. Чак бих и ту сопствену заблуду некако прогутао, али када су се родитељи јавили и затражили да анкетни одбор обустави рад, више није било никакве дилеме да се са тим мора прекинути. Уосталом, ко смо ми да се супротстављамо онима који су том трагедијом највише погођени. Сетите се да су на почетку протеста ови што данас немилице пљују по тим истим родитељима говорили да они све раде за те родитеље, да разумеју њихову патњу, да су пуни емпатије према њима. Додуше, једино што им никада нису дозволили да говоре на том истом протесту, али кога то још брига. Ваљда им није одговарало оно што родитељи мисле.

Данас више немају разумевање за родитеље. Сматрају да су они у криву што не желе анкетни одбор, па их мажу свим и свачим по друштвеним мрежама и „независним” медијима. Принцип који су усвојили у политичкој борби је класичан макијавелистички, а то је да циљ оправдава средство. Они су одредили да милости нема и да ће све што постоји применити само да дођу до политичког циља. Понашање им је као код предратних комуниста који чекају револуцију за коју колико год жртава да падне, апсолутно је оправдано. Оног момента када се иста спроведе, они ће помлатити и похапсити онога у кога год прст да упере.

Зато, код њих емпатија не постоји. Постоје само лажне сузе, лажна забринутост, а све је скопчано да се оствари револуција, односно крајњи политички циљ. Зато је анкетни одбор требало да послужи за медијску представу, а не за било какво утврђивање истине. Глумци су се спремили, камере су биле ту, режисери приправни као запете пушке, но родитељи су све покварили. Уколико заиста успеју некад да спроведу револуцију, немам дилему, запамтиће то родитељима. И осветити им се.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa