Љубимци не воле врелину

Ако је нама вруће, њима је још топлије. Тако се укратко може описати стање љубимаца, куца, маца и птица у време када температуре достижу и 40 степени. Због тога је на нама да им ове топле дане олакшамо што је више могуће.

– Многи заборављају да за разлику од нас који можемо да се хладимо знојењем, пси, мачке и птице то не могу. Примера ради, пси знојне жлезде имају само на њушкици и шапама, што је јако мала површина, а још имају и крзно, односно длаку, па се хладе дахтањем. Птице мало лакше подносе високе температуре, јер им је топлота тела око 41 степен, али је и њима генерално вруће. Због тога је нашим љубимцима у овим врелим данима потребно много више течности него нама, посебно псима. Важно је да имају довољно хладне воде и, наравно, храну. Али течност је ту примарна, јер љубимци углавном много мање једу лети. Вода би требало да је увек доступна. Не би требало да стоји дан, два, јер се стварају алге и у њој могу да се излегу и комарци, па добијате и додатни проблем. Не би било лоше ако би вода могла да се мења три пута дневно како би увек била свежа – каже Александар Гаврић из удружења „Animal rescue Srbija”.

Уколико имамо могућности, било би добро да љубимце, односно псе, одведемо на неко језеро, реку да се окупају, ако желе да уђу у воду. Ако то није могуће, било би добро да им у кући направимо места да могу да легну на неке плочице или бетон. Уколико живе напољу, требало би да бетон расхладимо водом или им створимо услове да буду у некој хладовини.

– Животиње знају да пронађу најхладније место у кући или у близини куће, јер они су изузетно осетљиви на температурне разлике. Осете чак и разлику од једног степена – прича Гаврић.

Он напомиње да посебно треба повести рачуна када љубимце изводимо напоље. Јер, када се пас изведе из климатизованог стана на температуру од тридесетак или четрдесет степени, он може да доживи шок.

– Зато апелујемо на власнике паса да их не шетају у периоду када је најтоплије. Јер, они не носе обућу, тако да од врелог асфалта могу добити и опекотине на шапицама. Не смеју их остављати у аутомобилима. Ту мора да се строго води рачуна, јер се температура у колима јако брзо подигне. Некада су и секунде у питању. Многи власници паса мисле: „Брзо се враћам, само да обавим нешто”, а псу који остане у затвореном врелом аутомобилу и минут може бити пресудан по живот. Има много ситуација у којима се људи понашају несмотрено, а морају да воде рачуна јер су животиње жива бића која имају исте потребе као и ми. Што прија нама, прија и њима. Због тога смо покренули три акције – „И ми смо жедни”, „Ја не носим обућу” и „Ваших пар минута може бити њихова вечност” – истиче Гаврић.

Он напомиње да суграђани често крај улаза у зграду остављају посуде са водом, а њима животиње не смеју да приђу. То није потребно, јер пси и мачке јако добро осете „мирис” воде и могу да нађу воду и на већој удаљености.

За разлику од паса, маце лакше подносе врућину. Оне доста мирују, легну на под, „развуку” се колико су дугачке како би им тело са што веће површине „упијало” свежину.

– Ако маца дахће, онда је то јако озбиљно, јер или је пред топлотним ударом или га је већ добила. У таквим ситуацијама обавезно се зове ветеринар, али оно што ми можемо да урадимо јесте да кренемо са расхлађивањем животиње. И то постепено. Не смете одмах да животињу расхладите целу, јер би могли да изазовете шок. Значи, прво хлађење шапа и периферних органа. И мацама, наравно, треба осигурати довољно воде, а птицама обезбедити неке лаворе да могу да пију воду и да се расхладе – каже Гаврић.