Кисићева: Србија ће имати потпуно нови приступ старијим суграђанима

Стратегија за унапређење положаја старијих у Србији од 2024. до 2030. године, о чијем Предлогу је почела јавна расправа, према речима министарке за бригу о породици и демографију Дарије Кисић представља потпуно нови приступ старијој популацији која данас чини 22 одсто становништва Србије.

Претходне Стратегије биле су фокусиране на институционални смештај старијих, а ова, нова, има концепт усмерен на активно и здраво старење – на побољшање квалитета живота, међугенерацијску сарадњу и социјалну инклузију”, рекла је Кисићева за Танјуг у парламенту, пред почетак данашње јавне расправе о новој стратегији која представља акт посебне бриге, путоказ у свим активностима и радњама неопходним како би се поправио статус старијих суграђана.

Подсетила је да су знање и вештине старијих од огромног значаја за цело друштво.

Према њеним речима, Стратегија жели да укључи старију популацију у све сегменте доношења одлука како би функционисали на обострано задовољство, јер је друштву њихово знање и искуство од непроцењивог значаја.

„Оваква стратегија није постојала у нашој земљи”, рекла је она и нагласила да су у изради предлога стратегије учествовале све надлежне институције, као и организације цивилног друштва, академске заједнице, Популационог фонда УН.

Стратегија ће, како је нагласила Кисићева, бити усвојена у циљу унапређења и побољшања квалитета живота положаја најстаријих што је један од приоритета Владе Србије и Министарства за бригу о породици, преноси Танјуг.

Дарија Кисић је прецизирала да 22 одсто становништва у Србији чине старији од 65 година док је просечна доб грађана 43,2 године.

Додала је да се са феноменом старења популације суочавају све најразвијеније земље света због чега концепт усмерен на побољшање квалитета живота представља суштину и индикатор функционисања савременог друштва.

Министарка је позвала све актере да се укључе у јавну расправу како би донели што бољу и сврсисходнију стратегију и показали да смо друштво једнаких могућности и права за све.

Кисићева је рекла да је, као министар за рад, уочила да је укупан проценат старијег становништва у геронтолошким центрима мањи од оних који су у радном ангажману.

Председник скупштинског одбора за здравље и породицу Дарко Лакетић оценио је да је Предлог стратегије за унапређење положаја старијих у Србији за период од 2024. до 2030. о којем се води јавна расправа, акт посебне бриге, путоказ у свим активностима и радњама неопходним да би се поправио статус старије популације.

Србија, како је подсетио, нема стратегију за старе од 2015. године због чега је јавна дискусија још значајнија.

„Разлог више да се прича о том проблем су и резултати пописа који показују да је број старијих од 65 значајно порастао. Још један разлог је и тај што је дошло до суштинске промене у стратегијама у високоразвијеним земљама у којима су оне фокусиране на појам здравог и активног старења”, навео је Лакетић.

Нашом стратегијом желимо да подигнемо на виши и бољи и другачији ниво бригу о старима, рекла је министарка.

Дарија Кисић је на почетку јавне расправе навела и да сама чињеница да је просечан животни век у Србији продужен, а која представља добар индикатор успешног здравственог система и неге старих, не може бити тако позитивна ако га не прати побољшање квалитета живота.