Карлове Вари на српски начин

Иако је од изградње првих бањских објеката у Старом Сланкамену прошло чак 102. године, лепота и сјај старих здања нису изгубили трку у борби са временом. Зграде у којима су деценијама на лечење и рехабилитацију долазили пацијенти из целе бивше Југославије, данас подсећају на оне бањско-болничке комплексе у Карловим Варима у Чешкој или у Рогашкој Слатини у Словенији.

Ко има здравствених проблема и жели да додирне слану воду, то може да учини управо у овом месту, у североисточном делу Срема на десној обали Дунава и на самом ушћу Тисе, где је смештена Специјална болница за неуролошка обољења и посттрауматска стања „Др Боривоје Гњатић”. У близини ове установе налази се јединствен извор слане воде, који се користи и у терапији.

Животне приче пацијената у овој болници су тешке. Највише има оних који су доживели шлог, људи са разних неуролошким обољењима, реуматских болестима, повредама кичме у саобраћајним удесима, или тегоба после обрачуна ватреним оружјима.

Др Мирјана Албот, директорка болнице, каже да кад неко од 85 година дође у ову установу после можданог удара, а при том има још неколико пропратних болести, не може да се очекује да после месец дана боравка почне да трчи. Међутим, дешава се да им дођу људи тог доба који су витални – и који се брзо опораве.

„Преживео сам шест можданих удара. Трудим се да будем добро. Потребна је само јака воља да се ’ишчупате’ из овакве ситуације у којој се ја налазим”, прича пацијент М. Л.

Ту је донедавно лежао и потпуно непокретан дечко, коме је пао билборд на главу, и овде је поново проходао. Како објашњавају запослени у овој кући, због природе болести се веома чудно понашао, кидао је чаршафе за кревете, а претпоставља се да је сигурно до опоравка уништио око 100 постељина. Један од пацијената је и човек од 38 година, који се оклизнуо у дечјем базену, сломио врат, био у коми, али се после боравка у овој установи вратио у нормалне животне токове. Неки од њих, када их овде допреме, не могу да померају ни руке ни ноге, а лекари објашњавају да са њима комуницирају тако што пацијенти уместо одговора померају трепавице.

– Имамо око 2.500 пацијената годишње, а њихова рехабилитација просечно траје месец дана. Да бисмо оживели и комерцијални део болнице, опремили смо 36 соба хотелског типа где је неопходна минимална доплата пацијената да би у њима боравили.Планирамо да изградимо спољашњи базен са сланом водом који би сигурно био јединствен у земљи, али и да направимо спортско-рекреативни центар, шеталиште и трим стазе. Добили смо средства за реализацију пројекта постављања соларних колектора за догревање техничке воде – истакла је др Албот.

Ситуација у специјалној болници у Старом Сланкамену није увек била овако „ружичаста” по болеснике. Наиме, постоје предрасуде, посебно у Београду, да су услови за боравак овде лоши, да се пацијенти не збрињавају на прави начин, да се све „распада”... Грађани су са зебњом доводили своје најближе. Запослени истичу да је то, можда, било тако раније, али да је однедавно, захваљујући финансијској подршци Покрајине Војводине, већина објеката потпуно преуређена. Сада готово свака соба има клима-уређај и купатило, а реновиран је и извор слане воде.

– Овде није више од 50 година улагано, а неки објекти нису кречени десетак година. Страшни услови за боравак су били раније – рецимо постојало је једно купатило на цео спрат, а неиздрживо је било проводити дане у собама без клима-уређаја на 40 степени. И кадар и нега су нам на завидном нивоу, а пацијенте пресвлачимо на свака два сата – прича нам директорка.

Оно што ову болницу издваја од других јесте специјална врста хидротерапије у базену са минералном водом и подводном масажом. Ту је специјална када за индивидуални хидрокинези програм, термотерапија, фитотерапија... Осим акупунктуре, ту су и радне терапије,где пацијенти вежбају координацију покрета правећи од отпада лабораторијског материјала разне таписерије, украсе, слике и луткице, ту су и физикални третмани који највише значе полупокретним пацијентима.

Сланкамен је, иначе, добио име по поменутој сланој, јодној води. У њој има 8,5 грама сувог остатка на литар воде, а од тога шест грама натријум-хлорида, по чему је најсличнија морској води. Постоји идеја да се у будућности овде, осим лечења, створе услови и за оснивање савременог велнес центра, по угледу на светске бањске центре. Али – на српски начин. И то уз осмех, који, како овде истичу, многима значи више од свих терапија.