Како смо дали аутогол

Од нашег специјалног извештача
Франкфурт на Мајни, 13. октобра - На 59. Међународном сајму књига у Франкфурту срели смо тек неколико српских издавача, редовних посетилаца ове највеће светске културне манифестације. Прилично резигнирани, неки од њих чак очајни због овогодишњег одсуства српске књиге. Обавезна тема за почетак сваког разговора: зашто нас нема, где су узроци, како изгледа наша прича када се посматра из самог Франкфурта?

- Наше одсуство је последица одсуства бриге за књигу у самој земљи - каже Петар Живадиновић, редовни посетилац Сајма у Франкфурту, аутор и директор куће "Паидеија". - Одговорност сносе и држава и сами издавачи. Држава јер је могла у последњем тренутку да интервенише и спречи ову огромну срамоту, а издавачи због своје неспособности да се организују и буду субјект у еснафским преговорима са државом. То стање немоћи траје већ више година па је овај фијаско био такорећи неизбежан. Уместо да сада кренемо у трагање за одговором, било би неопходно да се без икаквог одлагања формира национални центар за књигу при Републици, ако треба и при Министарству културе, који би преузео бригу о промоцији нашег издаваштва и књижарства не само на светским сајмовима већ и у самој земљи.

Живадиновић истиче да је "неприродно и да Сајам у Београду организује град Београд, неприродно је да Савет Београдског сајма у скоро истом саставу, из ког су искључени неки од водећих српских издавача, ради скоро четири године и да, и поред упозорења угледних издавача, и ове године није успео да реши нелегалну трговину на Сајму јер је дозвољено да у хали 1 сви продају све".

- Што би онда наш наступ у Франкфурту био бољи, шта би он могао бити него само одраз стања издаваштва у самој земљи? Већина издавача када дође у позицију да може одлучивати о издаваштву мисли само на своју кућу, или на групу. Зато је важна једна тема коју годинама потежем - зашто се не доноси закон о издаваштву, који је готов и сви су се сложили да је добар? Управо то говори шта смо, где смо и ко смо. Нико из света културе се не узбуђује што нас нема у Франкфурту, иако је јасно да је то највећа манифестација писане речи на којој почива читава светска култура. Не смемо се жалити да нас неко не воли, сами смо себи дали аутогол - каже Живадиновић.

Владимир Димитријевић, директор Издавачке куће "Лаж дом" из Лозане која излаже заједно са другим швајцарским кућама, издавач са огромним искуством од четири деценије, са више од 450 објављених књига из словенског света од којих и осамдесетак дела најпознатијих српских аутора у преводу на француски, очајан због ситуације са српском књигом у Франкфурту, желео је да управо за наш лист да изјаву, уверен да ће преко страница "Политике" доспети и до оних који одлучују о нашој судбини.

- Ово јесте сајам издаваштва, али овамо сви долазе са намером да покажу оно што је најбоље, то раде чак и оне земље које имају још увек неку врсту цензуре - каже Димитријевић. - У мом каталогу има осамдесет или више наших писаца, преведених на француски, а да тога није било можда никада не би били даље превођени, на шпански, португалски и друге језике... Дакле, да нисмо овде, то би све прошло мимо наше културе. Нашег националног штанда нема, а и када га је било, као прошле године, био је тричав, направљен без идеје и без праве слике о ономе што јесте Србија и српска култура. Али, нисмо сами ми тужни. У Француској и Немачкој има на стотине хиљада Срба, сви који су били овде и видели да смо - ништа, одлазе кућама потиштени. То је убитачна ствар, и то двоструко. Сви наши непријатељи, а има их много, могу слободно да кажу да српска култура не постоји. А ми имамо сјајне писце, есејисте, историчаре! Срамота је што немамо национални штанд и не бисмо смели више на овај начин да се ругамо нашој отаџбини. Ово што смо урадили јесте једно самоубиство културе на које нас нико не тера...

Размишљајући наглас о тези да није било довољно пара, снаге и слоге међу онима који одлучују о нашем доласку у Франкфурт, Владимир Димитријевић је понудио да буде бесплатни консултант у стварању нашег издавачког излога за светске сајмове и друге манифестације, јер нема ниједног сајма у свету књиге на планети на којем није био у последње четири деценије.

- Покушаћу да, када дођем у Београд, разговарам са надлежнима да заједно решимо проблем ове врсте. Желим да направимо каталог оног најбољег што имамо и да то понудимо свету на превођење. Тако су пре три деценије латиноамерички издавачи направили мит о латиноамеричкој литератури, која де факто не постоји и нема заједнички именитељ, али су успели, направили су склоп и мит је кренуо да се шири по свету - истиче Димитријевић.