Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два минута

Два минута

ДРЖАВА СРБИЈА ЋЕ ИСПЛАТИТИ НАГРАДУ од милион евра за информацију која ће помоћи да се лоцира и ухапси бивши командант Војске Републике Српске генерал Ратко Младић. Звучи као потерница, а како она графички изгледа имао сам прилику да видим још 2002. године у америчкој војној академији Вест Поинт у кабинету пуковника Мајкла Миза, иначе професора на катедри друштвених наука. На зиду иза његовог радног стола висиле су потернице за Ратком Младићем и Радованом Караџићем.
"Био сам две године у Босни у саставу снага СФОР-а. Мали сувенири из тог времена!", објаснио ми је уз осмех пуковник Миз.

Дакле, држава Србија касни за Вест Поинтом пет година. У потерницама. Хоће ли оне у српској јавности изазвати нови осећај издаје, или нове параноје, или је то само потврда да се одговорност персонификује, а правда задовољи. Но, у том контексту не заборавимо да су Срби из БиХ прихватили Дејтонски споразум не само зато што је тим споразумом призната Република Српска, већ и због тога што се у том споразуму уопште и не спомињу никакви агресори, ни жртве агресије, ни  џелати ни жртве...

ТУРСКА ЈЕ ЗАХЛАДИЛА ОДНОСЕ СА САД због једне резолуције у америчком Конгресу у којој се наводи да је Турска својевремено извршила геноцид над Јерменима. Анкара сличан проблем има и са Паризом, но питање геноцида као да је дуго време за Америку заправо било питање информисаности по формули "нисмо знали". Наиме, још 1915. године, када су  комуникације биле примитивне, "Њујорк тајмс" је објавио 145 прича о турским масакрима над Јерменима. Готово 80 година касније, исти лист је известио о геноциду у Руанди само четири дана пошто је почео, наводећи да је већ убијено "десетине хиљада" становника Руанде. Од Хенрија Моргентауа, америчког амбасадора у Константинопољу 1915. године, који је имао добре везе у Турској, до Чарлса Твајнинга, експерта за Камбоџу у америчкој амбасади у Бангкоку,  1976. и 1977. амерички функционери имали су сталан прилив информација о томе шта се догађа. Па, ипак, 1979. Картерова администрација организовала је гласање у Одбору за акредитиве УН у корист црвених Кмера омогућивши тим варварским убицама да заузму место Камбоџе у УН десет година пошто су били свргнути. Реганова администрација је 1987–1988. обезбедила Ираку годишње америчке кредите за пољопривреду вредне преко 500 милиона долара у исто време када је Садам Хусеин уништавао Курде бојним отровима. Нико није спречио султана Абдула Хамида да побије Јермене, Хитлер је био охрабрен чињеницом да се нико не сећа Јермена, а Садам Хусеин је у поређењу са Хомеинијем тада био мањи проблем и зато је и добијао америчке кредите, немачко, британско, француско, бразилско и остало наоружање...

Формула "никад више" која се односи на Јевреје и холокауст могла би, дакле, као што је приметио писац Дејвид Рив, да се данас дефинише и као: "никад више Немци неће убијати Јевреје у Европи 40-их година".

Председник САД Роналд Реган је 1985. године извршио притисак за ратификацију конвенције о геноциду тек пошто је посетио гробове СС трупа у Битбургу, што је изазвало талас револта у САД.

Значи, Анкара би требало да се замисли зашто је резолуција о геноциду над Јерменима управо сада донета у Вашингтону.

АМЕРИЧКЕ РАКЕТЕ ПРЕСРЕТАЧИ које САД намеравају да поставе у Пољској као део противракетног штита могу бити офанзивно оружје и представљају претњу Русији јер за два минута могу да долете до Москве, изјавио је у Москви доктор техничких наука Владимир Завалиј. Истовремено, у Москви су амерички државни секретар и министар одбране Кондолиза Рајс и Роберт Гејтс потврдили намере Вашингтона да се антибалистички ракетни штит постави у Пољској и Чешкој, што је за Русију тешко прихватљиво и разумљиво. Те две минуте ракетног лета до Москве много је мање времена него што је у време велике кубанске ракетне кризе требало совјетским ракетама да са Кубе евентуално долете до Њујорка или Вашингтона. У оно време председник САД Џон Кенеди био је спреман да због тих совјетских ракета на Куби ризикује и нуклеарни рат са Совјетским Савезом. Да Хрушчов није повукао те ракете, уз дискретно америчко обећање да ће за узврат и САД повући из Турске ракете "јупитер" и "тор", свет би завршио у нуклеарној апокалипси. Ко је данас Кенеди, а ко Хрушчов?

БУНДЕСВЕР ВЕЖБА СУПРОТСТАВЉАЊЕ НАСИЉУ НА КОСМЕТУ, ДА СЕ НЕ ПОНОВИ МАРТ 2004. Вежбе се одвијају у Хамелбургу, у центру за УН за обуку. Замак који су Срби заузели, а Срби, је л’, увек нешто заузимају, зове се "Бонланд". Војници глуме цивиле и војнике. По 500 на обе стране. Цивили су рањени, или се шокирани окупљају око места експлозије тако да војници не могу да приђу и интервенишу. Војници су и атентатори, отмичари и провокатори. Починиоци и жртве. Ту су улоге ипак релативно равноправно подељене на Србе и Албанце. Најтеже је пронаћи војника који ће да глуми мртваца. Не сме да проговори ни једну реч. Да сваки дан буде мртав. Једва су једног нашли, човек није волео да прича.

Савршено је глумио погинулог на Космету.

Усред Немачке.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.