Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Награде Нишвил муви самита

Награде Нишвил муви самита
Нишвил муви самит (Фото: Саша Ђорђевић)

Жири Нишвил муви самита 2023. у саставуБесим Петрела (Албанија), Винко Михајловић (Црна Гора) и Сашо Поповски (Битољ, Северна Македонија), одлучио је да признање за најбољи играни филм додели филму „Ни први, ни други” јужнокорејског ствараоца Со Бо-јанга. Главни јунак прекида све везе са стварношћу и истрајава у тзв. зен пракси да би постигао тотално просветљење. Али не само животно већ и стваралачко – припремајући се за нови уметнички изазов, ликовну поставку. Притом редитељ филма вешто, аскетски, сведеним стилом, примењује стратегију минимализма која је данас, у времену опште блокбастерске холивудске империје, једва видљива на великом кино платну.

Најбољи експериментални филм је „Ослобођен, у зони притиска” иранског ствараоца Хашемјана Хомауна. Реч је о „апсолутном експерименту” оствареном методом „фиксације” у оквиру задатог медија. Хомаун статичним, дугим кадровима не сугерише само одсуство аутора иза камере, већ иде и корак даље. Постављањем камере у улогу „скривеног воајера” концентрише фокус наше пажње на духовни потенцијал случајно ослобођених аудио-визуелних призора, реализованих у заумном андерграунд простору – подземног метроа

По оцени жирија, најбољи документарни филм је „Меморија воде” аргентинског редитеља Габријела Алберта Пињеире. „Меморија воде” је дело са очигледним еколошким приступом актуелним питањима заштите животне средине. Пињеиров филм развија идеју о води као матичној супстанци универзума. Један је од ретких документараца са јасно усмереном еко-поруком, која снажно упозорава на последице деградације животне средине.

Награда најбољем извођачу музике у филму припала је италијанском редитељу Пјетру Марчелу, односно делу „За Лучија” посвећеном познатом кантаутору и џезеру Лучију Дали, чије песме и музика, средином прошлог века, директно сведоче о културном развоју Италије. Захваљујући сведочењу Лучијевог менаџера и пријатеља Тобија Ригија, али и ефикасном коришћењу архивског музичког материјала, Марчело враћа у живот заборављеног композитора, показује, поред осталог, и како је вешто интерпретирао поезију чувеног италијанског поете Роберта Роверсија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.