Читалачки кутак поред отвореног базена

Пирот – Иако измештена из својих просторија због реновирања објекта и у отежаним условима рада, Народна библиотека Пирот у просторијама других градских културних установа (Музеја Понишавља, Народног позоришта, Галерије „Чедомир Крстић”, Народног позоришта) и на отвореном, у дворишту Музеја Понишавља и у купалишном комплексу, реализује своје планиране активности.

Уз редовне програме: промоције нових књига завичајних аутора и гостовања књижевних стваралааца, радионица „Магија књиге” за предшколце, а пре тога „Читалачка значка” за основце и друге пригодне активности ове установе, посвећене су њеном височанству књизи и читању.

– У току летњег периода посебно су актуелне радионице које су пре свега намењене најмлађима. „Магија настанка књиге” је овогодишња радионица у оквиру Пиротског културног лета која окупља децу предшколског узраста где се она кроз игру упознају са књигом и њеном магијом. Наши најмлађи учествују и у радионицама које подразумевају најразличитије креативно изражавање (цртање, писање, упознавање са дечјом библиотеком), а све у циљу буђења свести код деце о књизи и њеном значају. Како Пирот ове године обележава 100 година пиротског кеја, једна од радионица на дечјем одељењу биће посвећена управо овој годишњици – каже директорка библиотеке Бојана Ћирић.

Отварање купалишног комплекса са два отворена, уз постојећи затворени базен, запослени у Народној библиотеци су видели као прилику да суграђанима понуде нешто ново.

– Хтели смо да учинимо отклон од често штетних утицаја друштвених мрежа. И што због чињенице да запослени у библиотеци свој позив схватају управо као изазов, мисију у циљу афирмације књиге и читања, али и због великог интересовања читалаца на базену, и ова наша акција је, показало се, врло оправдана и логична – истиче директорка Ћирић.

Народна библиотека Пирот је једна од десетине библиотека у Србији која је 2010. године обновила најмасовнију манифестацију посвећену афирмацији књиге и развоју читалачких навика код деце.

– „Читалачка значка” је манифестација којом се поносимо и која је готово постала заштитини знак Народне библиотеке Пирот. Учешће је на добровољној бази, а за сваки разред предвиђена је одређена литература коју деца треба да прочитају састављена од одабраних дела, како оних која се сврставају у ред класичне литературе за децу и младе, тако и дела савремене књижевности. Са учесницима манифестације разговоре воде професори српског језика и књижевности, а циљ је да се код деце развијају читалачке навике, да се упознају са најрепрезентативнијим књижевним делима за децу која се не налазе на списку обавезне школске лектире, као и да се подстакну на креативно размишљање и исказивање својих најразличитијих ставова према појединим питањима инспирисаним самим књижевним делима. И ове и прошле године смо „Читалачку значку” реализовали у помало ванредним околностима, у просторијама Народног позоришта, али захваљујући подршци колега из позоришта такмичење је прошло у најбољем реду – каже Бојана Ћирић.

„Читалачка значка” је покренута средином седамдесетих година прошлог века и редовно је одржавана до деведесетих када је престала услед измењених друштвених околности. После двадесетак година је обновљена. Њен потоњи континуитет од 2010. године није прекинула ни пандемија ковида 19, а број учесника у такмичењу се стално увећававао.

– Када је обновљена манифестација учествовало је 90 деце. Већ следеће године било је 302 учесника, да би се из године у годину број такмичара повећавао, а највише их је било 2019. године на 10. манифестацији ‒ 774. Ваља напоменути да је и у доба короне 2020. године одржана „Читалачка значка”, али у измењеном облику. Уместо непосредног разговора деца су нам слала своје читалачке дневнике, које је комисија прегледавала, наградивши оне најкреативније. Ове године манифестација је окупила 640 учесника, док је укупан број такмичара у протеклих 13 година више од 7.500 –каже БојанаЋирић.

 Дружење са књижевником који ствара за децу је круна манифестације „Читалачка значка”.

– Међу писцима који су се дружили са пиротским малишанима нашли су се, између осталих, Игор Коларов, Јасминка Петровић, Весна Алексић, Виолета Бабић, Стефан Митић Тићми, Дејан Алексић, Николета Новак и многи други. Деца уживају у указаној прилици да питају своје омиљене писце све што их занима о самим књигама, о начину писања и настанка књиге, о својим омиљеним јунацима, тако да су ти сусрети готово по правилу врло динамични, на задовољство и самих писаца. Због ранијег завршетка школске године, ове године сусрет с писцем Властом Ценићем одложен је за септембар.

Библиотека као издавач и организатор промоције објављених књига подржава и афирмише стваралаштво локалних аутора.

– Једна од основних активности библиотеке јесу управо књижевне промоције, међу којима посебно место заузимају промоције књига завичајних стваралаца, с обзиром на то да је и наша издавачка делатност усмерена пре свега на локалне ауторе, који у својим делима негују пиротски дијалекат као један од елемената културног идентитета људи са овог простора. Дела Добриле Незић, Мирјане Јонић Игић, Србислава Минковића, Томислава Г. Панајотовића, Јована Мијалковића, Јордана Андоновића Ставрије, Венете Минић и других управо чувају дух старог Пирота и представљају сведочанство о неким прошлим временима којих се са сетом сећамо. Најновије издање Народне библиотеке Пирот на дијалекту је роман „Грешна жена” Душице Милановић Марике. Промоције завичајних стваралаца су врло посећене, а интересовање за тим делима не јењава.

Учешће Библиотеке у Пиротском културном лету ове године библиотека је потврдила гостовањем књижевнице из Београда, Љиљане Шарац, која је представила своје стваралаштво, са посебним акцентом на роман „Док светац бди”. Пироћанка Наташа Панић представила је у дворишту Музеја Понишавља свој најновији роман „Жена са длановима од сунца” који је објавила пиротска Народна библиотека. Предстоје промоција романа Душице Милановић Марике „Грешна жена” данас и гостовање Ненада Гугла, а у септембру ће библиотека учествовати у обележавању стогодишњице пиротског кеја и дебати у гимназији о књизи у папирном и дигиталном облику.