Čitalački kutak pored otvorenog bazena

Pirot – Iako izmeštena iz svojih prostorija zbog renoviranja objekta i u otežanim uslovima rada, Narodna biblioteka Pirot u prostorijama drugih gradskih kulturnih ustanova (Muzeja Ponišavlja, Narodnog pozorišta, Galerije „Čedomir Krstić”, Narodnog pozorišta) i na otvorenom, u dvorištu Muzeja Ponišavlja i u kupališnom kompleksu, realizuje svoje planirane aktivnosti.

Uz redovne programe: promocije novih knjiga zavičajnih autora i gostovanja književnih stvaralaaca, radionica „Magija knjige” za predškolce, a pre toga „Čitalačka značka” za osnovce i druge prigodne aktivnosti ove ustanove, posvećene su njenom visočanstvu knjizi i čitanju.

– U toku letnjeg perioda posebno su aktuelne radionice koje su pre svega namenjene najmlađima. „Magija nastanka knjige” je ovogodišnja radionica u okviru Pirotskog kulturnog leta koja okuplja decu predškolskog uzrasta gde se ona kroz igru upoznaju sa knjigom i njenom magijom. Naši najmlađi učestvuju i u radionicama koje podrazumevaju najrazličitije kreativno izražavanje (crtanje, pisanje, upoznavanje sa dečjom bibliotekom), a sve u cilju buđenja svesti kod dece o knjizi i njenom značaju. Kako Pirot ove godine obeležava 100 godina pirotskog keja, jedna od radionica na dečjem odeljenju biće posvećena upravo ovoj godišnjici – kaže direktorka biblioteke Bojana Ćirić.

Otvaranje kupališnog kompleksa sa dva otvorena, uz postojeći zatvoreni bazen, zaposleni u Narodnoj biblioteci su videli kao priliku da sugrađanima ponude nešto novo.

– Hteli smo da učinimo otklon od često štetnih uticaja društvenih mreža. I što zbog činjenice da zaposleni u biblioteci svoj poziv shvataju upravo kao izazov, misiju u cilju afirmacije knjige i čitanja, ali i zbog velikog interesovanja čitalaca na bazenu, i ova naša akcija je, pokazalo se, vrlo opravdana i logična – ističe direktorka Ćirić.

Narodna biblioteka Pirot je jedna od desetine biblioteka u Srbiji koja je 2010. godine obnovila najmasovniju manifestaciju posvećenu afirmaciji knjige i razvoju čitalačkih navika kod dece.

– „Čitalačka značka” je manifestacija kojom se ponosimo i koja je gotovo postala zaštitini znak Narodne biblioteke Pirot. Učešće je na dobrovoljnoj bazi, a za svaki razred predviđena je određena literatura koju deca treba da pročitaju sastavljena od odabranih dela, kako onih koja se svrstavaju u red klasične literature za decu i mlade, tako i dela savremene književnosti. Sa učesnicima manifestacije razgovore vode profesori srpskog jezika i književnosti, a cilj je da se kod dece razvijaju čitalačke navike, da se upoznaju sa najreprezentativnijim književnim delima za decu koja se ne nalaze na spisku obavezne školske lektire, kao i da se podstaknu na kreativno razmišljanje i iskazivanje svojih najrazličitijih stavova prema pojedinim pitanjima inspirisanim samim književnim delima. I ove i prošle godine smo „Čitalačku značku” realizovali u pomalo vanrednim okolnostima, u prostorijama Narodnog pozorišta, ali zahvaljujući podršci kolega iz pozorišta takmičenje je prošlo u najboljem redu – kaže Bojana Ćirić.

„Čitalačka značka” je pokrenuta sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i redovno je održavana do devedesetih kada je prestala usled izmenjenih društvenih okolnosti. Posle dvadesetak godina je obnovljena. Njen potonji kontinuitet od 2010. godine nije prekinula ni pandemija kovida 19, a broj učesnika u takmičenju se stalno uvećavavao.

– Kada je obnovljena manifestacija učestvovalo je 90 dece. Već sledeće godine bilo je 302 učesnika, da bi se iz godine u godinu broj takmičara povećavao, a najviše ih je bilo 2019. godine na 10. manifestaciji ‒ 774. Valja napomenuti da je i u doba korone 2020. godine održana „Čitalačka značka”, ali u izmenjenom obliku. Umesto neposrednog razgovora deca su nam slala svoje čitalačke dnevnike, koje je komisija pregledavala, nagradivši one najkreativnije. Ove godine manifestacija je okupila 640 učesnika, dok je ukupan broj takmičara u proteklih 13 godina više od 7.500 –kaže BojanaĆirić.

 Druženje sa književnikom koji stvara za decu je kruna manifestacije „Čitalačka značka”.

– Među piscima koji su se družili sa pirotskim mališanima našli su se, između ostalih, Igor Kolarov, Jasminka Petrović, Vesna Aleksić, Violeta Babić, Stefan Mitić Tićmi, Dejan Aleksić, Nikoleta Novak i mnogi drugi. Deca uživaju u ukazanoj prilici da pitaju svoje omiljene pisce sve što ih zanima o samim knjigama, o načinu pisanja i nastanka knjige, o svojim omiljenim junacima, tako da su ti susreti gotovo po pravilu vrlo dinamični, na zadovoljstvo i samih pisaca. Zbog ranijeg završetka školske godine, ove godine susret s piscem Vlastom Cenićem odložen je za septembar.

Biblioteka kao izdavač i organizator promocije objavljenih knjiga podržava i afirmiše stvaralaštvo lokalnih autora.

– Jedna od osnovnih aktivnosti biblioteke jesu upravo književne promocije, među kojima posebno mesto zauzimaju promocije knjiga zavičajnih stvaralaca, s obzirom na to da je i naša izdavačka delatnost usmerena pre svega na lokalne autore, koji u svojim delima neguju pirotski dijalekat kao jedan od elemenata kulturnog identiteta ljudi sa ovog prostora. Dela Dobrile Nezić, Mirjane Jonić Igić, Srbislava Minkovića, Tomislava G. Panajotovića, Jovana Mijalkovića, Jordana Andonovića Stavrije, Venete Minić i drugih upravo čuvaju duh starog Pirota i predstavljaju svedočanstvo o nekim prošlim vremenima kojih se sa setom sećamo. Najnovije izdanje Narodne biblioteke Pirot na dijalektu je roman „Grešna žena” Dušice Milanović Marike. Promocije zavičajnih stvaralaca su vrlo posećene, a interesovanje za tim delima ne jenjava.

Učešće Biblioteke u Pirotskom kulturnom letu ove godine biblioteka je potvrdila gostovanjem književnice iz Beograda, Ljiljane Šarac, koja je predstavila svoje stvaralaštvo, sa posebnim akcentom na roman „Dok svetac bdi”. Piroćanka Nataša Panić predstavila je u dvorištu Muzeja Ponišavlja svoj najnoviji roman „Žena sa dlanovima od sunca” koji je objavila pirotska Narodna biblioteka. Predstoje promocija romana Dušice Milanović Marike „Grešna žena” danas i gostovanje Nenada Gugla, a u septembru će biblioteka učestvovati u obeležavanju stogodišnjice pirotskog keja i debati u gimnaziji o knjizi u papirnom i digitalnom obliku.