Мирис мора и борова, то се подразумева. Међутим, сви који су имали прилику да у Италији посете Амалфи ривијеру, која се протеже 40 километара јужном страном Сорентинског полуострва, потврдиће да се свуда осети мирис лимуна који је заштитни знак овог краја.

Овај приморски градић делује као да је уклесан у обронке планине Латари, која се стрмоглаво спушта у предивно кобалтноплаво море, прекривена зеленилом медитеранског биља, стопљеног с бојама агрума, винограда и маслињака.

Жути плод, сочан и крупан

– Све је овде у знаку лимуна познатог као амалфијски лимун или како га још називају крупни сфусато. Зато су бројне радње које продају лимончело, крему и бомбоне од лимуна, сапуне с мирисом овог воћа. Ту је и локална, ручно рађена керамика осликана такође лимуном – прича нам Зорица Миновић која је недавно посетила овај део Италије.

Амалфијски лимун, који је на ово подручје стигао с истока пре неколико векова, данас се може похвалити европским признањем – ознаком заштићеног географског порекла. Сфусато локално становништво сматра краљем међу лимунима. Овде је ова врста агрума посебна зато што велика разлика између високих дневних и ниских температура ноћу доводи до накупљања више шећера и више ароматичних уља у плодовима.

Плодови су крупни, поједини буду тежине и до три килограма. Овалног облика, веома сочни, богати витамином Це и етеричним уљима. Врх плода је изражен, шиљаст, подсећа на вретено, што је и дало назив сорти (фусо – на италијанском вретено). Кора је средње дебљине без горчине, толико мирисна да је довољно да у рукама држите јаркожут плод и његова ће арома одмах испунити све около. Месо је светложуте боје, ароматично, сочно, киселкастог укуса. Посебност је готово потпуно одсуство семенки. Треба додати и чињеницу да се узгаја без пестицида.

Такав лимун је заслужан за посебан другачији укус чувеног ликера лимончело.

Сфусато је и један од главних састојака традиционалне кухиње у делу Италије око Напуља. Осим у тестенинама, користи се и као додатак сосевима за салате, а неизоставан је додатак и приликом припреме рибе, сладоледа.

И за лек и за сласт

Локално становништво употребљава га и као лек. По речима мештана, ако се пробуде с главобољом, прво што ће да ураде јесте да додају мало лимунове коре у јутарњу кафу.

– Када се посечемо, трчимо да узмемо лимун за дезинфекцију. Ако нам је лоше, нема ничега што шпагети с лимуном не могу да поправе.

Још у раном средњем веку су, тргујући с Арапима, становници овог подручја продавали лимун. Често су га у то доба морнари користили у борби против скорбута. Лимун је играо значајну улогу и у борби против колере педесетих година прошлог века у Напуљу.

Амалфијски лимун је главни састојак ликера који се у италијанским породицама од давнина прави по домаћим рецептурама од коре органских, непрсканих плодова лимуна, шећера и алкохола. До промене је дошло крајем деведесетих када је лимончело постао планетарно популаран, а скромна кућна производња прерасла у индустријску.

Лимончело није слаткасти, женски ликер, попут вишњеваче. Ово је дигестив, с високим процентом алкохола. Служи се добро охлађен, након вечере, за бољу пробаву.

Пије се ледено хладан

Бројне су кућне варијације за добијање овог напитка од коре лимуна, с ракијом, лозовачом, вотком, али је за прави ликер ипак потребан рафинирани 95-процентни алкохол као основа, с разлогом. Лимончело се пије ледено хладан, из замрзивача, ако проценат алкохола није висок могли би се створити кристали леда. Ликер неће имати исти укус ако као основу користите пиће које већ само по себи има карактеристичан мирис и окус. Подразумева се да ликер од лимуна мора имати укус и мирис овог воћа.

Лимончело може да се дода у воћну салату, направи коктел с додатком шампањца или убаци у разне креме и колаче.

Како направити ликер

Потребно је:

1 л чистог алкохола (најбоље 95 одсто)

7–8 великих лимуна

1 л воде

500 г шећера

Лимун добро опрати четком под млазом топле воде. Скинути горњи жути део коре лимуна (бели део коре избегавати да не би учинио ликер горким). Исецкати корице и ставити у стаклену теглу или флашу с алкохолом. Оставити на тамном месту најмање 15 дана, неће сметати и ако остане дуже.

Процедити алкохол и одстранити корице.

Након тога припремити сируп, ставити да се кувају вода и шећер. Мешајући, загревати док се сав шећер не отопи и сируп постане прозиран, није неопходно да проври. Оставити да се потпуно охлади.

Помешати алкохол и сируп, па сипати у стаклене боце. Добро затворити и оставити да одстоји две недеље. Чувати на тамном месту. Флаша се може одмах ставити у замрзивач.

Јачина ликера може да се мења додавањем мање или више шећера.

Штити од клизишта

Оно по чему се још ова врста лимуна разликује у односу на друге јесте и традиционални систем узгоја, који траје још од 15. века.

Засади лимуна налазе се на терасама на неприступачним литицама с погледом на море. Стабла су заштићена посебним ослонцима и мрежама како хладноћа или град не би оштетили плодове.

Пољопривредници заправо својим радом на плантажама лимуна штите обалу од клизишта и других еколошких катастрофа. Нажалост, по речима истраживача с Универзитета Рома Тре,  који покушавају да пронађу начин да сачувају породице које се баве узгојем лимуна на том подручју, терасе под овим агрумима се смањују.