Љубивоју Ршумовићу уручена Жичка хрисовуља

Манастир Жича – У трпезарији жичког манастира, како је то уобичајено, уручена је Жичка хрисовуља, признање Жичког духовног сабора. Ту златнопечатну повељу, овог 32. сабора, за свеукупно песничко дело добио је Љубивоје Ршумовић, из руку Милоша Милишића, помоћника градоначелника Краљева, иначе песника. На њој је записано „за поезију са којом су узрастали многи нараштаји нашег детињег народа”.

– Награде годе човеку јер су нека врста признанице за оно што је човек радио читавог живота. Данас је Преображење и ја размишљам шта би то мени као ствараоцу могао да буде следећи корак после ове награде. Можда да се окренем некој врсти духовне фискултуре, да још ово времена које ми је преостало проведем у миру, ајде да турском речју кажем, у берићету. Ја и данас свако јутро напишем по једну песму. Нису то песме за неку велику хвалу, али то је та врста духовне фискултуре која ме држи у кондицији. Иначе, ова награда је нека врста круне у мом стваралаштву и почаствован сам, награђен што је примам баш на овај дан и баш на овом месту – истакао је Ршумовић.

Уручујући награду Милош Милишић је „узвратио”:

– Владика Николај је једном рекао да је Жича српска прича, а ми кажемо да је Љубивоје Ршумовић песничка српска прича, потекао из народа, са мудрошћу краја у којем је рођен. Његове песме понекад звуче као народне изреке. Он је у поезији за децу духовит, врцав, домишљат... Зато, ако Љубивоје Ршумовић каже да му чини част што добија Жичку хрисовуљу, нама и овој повељи је част да је добије такав песник.

Захваљујући на, како је истакао, „најдражем признању”, награђени песник се обратио кратком беседом под насловом „Ницање”, у којој је, цитирајући поруку из прве књиге Мојсијеве, нагласио: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом.” Поменутој беседи додао је и здравицу народу српском, у којој наглашава љубав и рађање, па између осталог поручује: „Нек љубав надјача / нек не буде плача / осим дечјег”.

Током пригодне свечаности о стваралаштву Ршумовића говорили су критичари Драган Хамовић и Зорана Опачић.

– Ршумовић је познатији као дечји песник, али далеко од тога да је само дечји, он је у правом смислу народни песник. Он спаја сензибилитете својих дедова и својих унука, сведочи о припадности своме времену, своме народу као што покушава и успева генерацијама да улије дах игре и дах ведрине. Све оно што доприноси самопоуздању и животном елану – истакао је Хамовић.

У име владике жичког Јустина песнику је, бираним речима, честитао и протојереј ставрофор Љубинко Костић.

Свечаност ове доделе улепшао је глумац Небојша Дугалић, говорећи стихове награђеног песника, као и извођење духовних песама Јане Крижак са пратећим вокалима.

Каратиста којег се нико не плаши

Говорећи о духовној фискултури упитали смо Ршумовића за здравље и да ли још увек упражњава физичке вежбе, мислећи на карате.

– Добро, кимоно стоји на једном видљивом месту у кући и када унуци желе да виде деду као борца на татамију онда обучем да их мало импресионирам. Иначе, ја сам мајстор каратеа кога се нико не плаши и то је добро. Камо среће да је више мајстора који баратају борилачким вештинама, а којих се нико не плаши, да мир влада. Томе ја учим и своје унуке, наравно и своје синове сам томе научио – одговорио нам је Љубивоје Ршумовић.