Механичко отклањање тромба – стандард у лечењу шлога

Механичка тромбектомија представља процедуру лечења акутног можданог удара, којом се механичким путем тромб који је запушио крвни суд одстрањује, па се поново успоставља проток кроз мождану циркулацију. У последњих година дошло је до процвата ове методе у лечењу можданог удара и то након што су објављене многобројне студије које су доказале значајан успех ове методе у поређењу са класичним приступом.

Др Филип Витошевић (Фото: лична архива)

Др сци. мед. Филип Витошевић, радиолог Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, каже да се ова метода примењује код пацијената код којих је тромбом запушен велики мождани крвни суд па је дошло до настанка изненадног и великог неуролошког испада. Тренутни стандард је примена методе код такозване интракранијалне оклузије унутрашње каротидне артерије, средње великомождане артерије и базиларне артерије, као највећих и најважнијих грана које хране мозак.

– Међутим, развојем материјала и техника које користимо, процедуру сада примењујемо и код запушења мањих артеријских грана код пажљиво одабраних пацијената и управо смо прошле недеље радили једну такву процедуру. Сама процедура је, иако технички врло захтевна, изузетно успешна. Развојем посебних стентова и катетера које користимо у процедури успешност је подигнута на висок ниво, и у свету се креће од 75 до 95 одсто. И у нашој установи је успешност процедура на изузетно високом нивоу, па се степен такозване реканализације оклудираног крвног суда креће око 90 одсто – наглашава др Витошевић.

Сама интервенција почиње пункцијом великог артеријског периферног крвног суда, најчешће артерије на препони, која представља улазни пут којим се долази до можданих артерија. Након постављања посебног катетера у велике мождане крвне судове, мањи катетери се постављају телескопски па се долази до места оклузије можданог крвног суда, а затим се аспирацијом кроз постављене катетере тромб механички извлачи. Након интервенције место приступа, које изгледа као после убода мало већом иглом, затвара се посебним уређајима, па пацијенти немају готово никакав ожиљак на кожи препоне. Процедура траје од 30 до 90 минута, у зависности од стања крвних судова код пацијента, али и врсте тромба који је изазвао запушење. Захват се изводи у посебно опремљеним ангио-салама, а уз помоћ апарата направљеним за неуроинтервентне процедуре који ради по принципу икс зрачења.

– Након интервенције пацијенти бораве на одељењу интензивне неге и лечења, па су под будним оком неуролога, анестезиолога и медицинских сестара и техничара који су обучени за праћење пацијента. Редовно се контролишу њихови витални параметри, прати се ток болести, планира даља дијагностика која је важна у откривању узрока који је довео до можданог удара, а све у циљу спречавања понављања удара. Врло је важно и да се са физикалном терапијом и рехабилитацијом оваквих пацијената почне што пре, јер је доказано да ово утиче на бржи и бољи опоравак од можданог удара – наводи наш саговорник.

Селекција пацијената за извођење процедуре је изузетно важна. Време од настанка неуролошких симптома је најважнији фактор. Тако је показано да извођење интервенције унутар шест сати од настанка првих симптома повећава успех за добар опоравак пацијената.

– Развојем дијагностичких техника које користимо у селекцији пацијената које користимо као стандард у нашој установи, а које и даље нису доступне у свим светским центрима, временски рок за извођење процедуре смо повећали на осам па и више сати, уколико се покаже да постоји мождано ткиво које и даље можемо да спасимо и да ефекат процедуре буде задовољавајући. Осим фактора време, значајан фактор је и локализација тромба и места запушења. Формирањем новог тима и мојим преласком из Универзитетског Клиничког центра Србије од маја, а уз подршку управе болнице „Свети Сава”, подигли смо број интервенција па смо за последњих месец дана урадили 12 процедура механичке тромбектомије, а планирамо да се годишњи број интервенција креће између 120-150 чиме би били установа са највећим бројем ових интервенција на територији Србије – објашњава др Витошевић.

Време од настанка неуролошких симптома акутног можданог удара представља најбитнији фактор у селекцији пацијената за извођење процедуре механичке тромбектомије.

– То је из простог разлога што је мождано ткиво јако осетљиво на недостатак циркулације, па мождане ћелије почињу да одумиру већ након пет минута од зачепљења крвног суда тромбом и прекида циркулације у одређеном делу мозга. Што пре „евакуишемо” тромб и успоставимо доток крви у погођеној територији, то ће и проценат и број неурона које смо спасили бити већи, а самим тим и опоравак пацијента и повратак функција бити бољи. Најмлађи пацијент коме сам радио процедуру механичке тромбектомије имао је 32 године, а најстарији 92 године – наглашава др Витошевић.

Најучесталији симптоми можданог удара изазваним оклузијом великих можданих артерија су изненадна слабост и одузетост екстремитета, најчешће руке и ноге исте стране тела, поремећај говора, као и утрнулост половине тела.