Ања Суша се враћа на Битеф

Редитељка Ања Суша, десетогодишња селекторка Битефа и блиска сарадница театролога Јована Ћирилова, овог октобра враћа се на овај престижни позоришни скуп савремених тенденција. Њена представа „# Jeanne”, рађена према тексту хрватске ауторке Иване Сајко, биће изведена у такмичарском програму овогодишњег 57. Битефа, који ће бити одржан од 3. до 10. октобра под слоганом „Снаго, не пристај да будеш нечија”.

Сценски рукопис студиозне Ање Суше годинама уназад усмерен је на друге земље, без претераног публицитета на нашим просторима. Своју представу „# Jeanne” радила је у продукцији шведског гостујућег позоришта „Рикстеатерн” и Краљевског драмског позоришта Драматен. Поклоници театра имаће прилику да је виде у самој завршници 57. Битефа: у понедељак, 9. октобра од 20 сати у Позоришту на Теразијама. У актуелној селекцији београдска публика биће у прилици да „одмери” поетике девет представа које стижу из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.

Представа „# Jeanne” је савремена верзија бајке о Јованки Орлеанки, која се бави отпором према друштвеној и системској неправди. Кроз причу о младој девојци, бунтовници која намерава да пређе језеро које дели два света, две класе, ауторке сецирају проблеме друштвене неједнакости и класних разлика, односно питања еколошке катастрофе и климатских промена. Побунивши се против социјалне неправде, млада Жан бива насилно заустављена у покушају да превазиђе разлике између два света, са две стране језера, чиме то исто језеро постаје место и симболичне и стварне смрти те девојке.

Ања Суша је награђивана позоришна редитељка, активна у Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Пољској, Шведској и Данској. Функцију селекторке Битефа обављала је од 2006. до 2016. године. Њена одлука о повлачењу уследила је због односа државе према култури и овом фестивалу, односно што је, како је сама говорила, „Јовановим одласком Битеф постао глинени голуб у забавном парку српске културе”. У периоду од 2002. до 2011. године била је не челу позоришта „Душко Радовић” у Београду. Од 2019. године ради као професорка позоришне режије на Универзитету уметности у Стокхолму, а у Шведској је са великим успехом режирала више од десет представа.

Функцију селектора Битефа последњи пут Ања Суша обављала је 2016. године, односно на јубиларном, 50 фестивалском издању. О својој одлуци да се повуче својевремено је за „Политику” рекла следеће:

– Одлука није била нимало исхитрена. Ја сам је, наиме, најавила пре готово годину дана. Написала сам оставку још у јулу прошле (2015) године, када сам размишљала да одем због веома лоше ситуације на фестивалу, али пошто је прошли Битеф био посвећен Јовану Ћирилову осећала сам да морам да останем до краја. Онда је дошло до кадровских промена на фестивалу и сматрала сам да је коректно да помогнем колеги Ивану Меденици у припреми веома захтевног јубиларног издања Битефа. А желела сам, што је иначе веома уобичајена пракса у цивилизованом свету, да свој одлазак најавим на време како би период транзиције на фестивалу био што безболнији. Поред тога, моје редитељске обавезе ми већ дуго отежавају рад на Битефу и то је био разлог више за овакву одлуку. Видим да је овакав развој ситуације изазвао изненађење јер смо ми, очигледно, навикнути на импулсивне потезе и на то да нас ту и тамо „поједе мрак”. Волимо краткорочну медијску забаву, спиновања, ботовска надметања у дегутантним коментарима испод новинских текстова, квазиактивизам по друштвеним мрежама и пуцање из празних пиштоља у погрешне мете. Мени је драго што је у овом случају, бар за сада, све било мимо уобичајене некрофилне праксе у српској култури. Већ сам једном преживела ову варијанту са „мраком” у случају позоришта „Душко Радовић”, па сам се овог пута определила за нешто мало комотније, мало више у складу са мојом динамиком и етиком. Па и естетиком.

Представа „# Jeanne” рађена је према драми „Црна кутија за крај свијета” Иване Сајко, хрватске књижевнице, драматуршкиње и позоришне редитељке која већ дуже време живи и ради у Берлину. Драма „Црна кутија за крај свијета” нашла се међу шест дела награђених на конкурсу Министарства културе Републике Хрватске „Марин Држић” за 2021. годину. У образложењу се наводи како комад беспоштедно идентификује и сецира друштвене неједнакости и класне разлике између два света која су никла са различитих страна језера.