У скривеној души града на Ђетињи

Ужице – Призори некадашњих ужичких здања, улица, чесама, капија, чисте Ђетиње оживели су – у ово доба бетона, асфалта и занемарене реке – на сликама уметника Радомира Верговића изложеним у музејској Јокановића кући. Том његовом поставком „У скривеној души града”, благом варошког духа, почео је осмодневни фестивал природе и културног наслеђа „Жестивал”.

Дуже од пола века Раде Верговић (84) с љубављу слика родни град. Некад куће и сокаке, данас нестале и заборављене, потом прве веће зграде, култне просторе, значајне грађевине... Богатством боја на сликарском платну. За ову изложбу Верговић је одабрао део својих радова из дугог периода од 1960. до 2020. године. „Неке ужичке куће су нестале, али дух из тих кућа, ужички дух, још је ту. Лебди негде изнад ужичких цркава, наших школа, позоришта, галерија, музеја, библиотеке... И у радовима многих Ужичана који воле свој град и чувају родитељски завет из старих кућа”, записао је овај уметник.

Уз његова дела, одмерену реч говорника и свирку ужичких тамбураша, у скривену душу града на Ђетињи завирили су многи посетиоци на отварању поставке, одшкринули сећања на прошла времена.

– Академски сликар Радомир Раде Верговић, један од најистакнутијих ужичких уметника, многоструко је талентован. У младости се бавио гимнастиком, опробао и у глумачким водама (играо с Миленом Дравић у филму „Врата остају отворена”). Бавио се илустрацијама, карикатуром, графичким дизајном, радио у новинској кући „Вести” као ликовни и технички уредник. Уз сликарство (од 1972. је члан Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС)), радио је и на неколико монументалних мозаичких композиција. Подсетићу да смо захваљујући граду и Народном музеју Ужице успели да сачувамо једно његово монументално дело, а сада је у процедури проглашење за културно добро дело које је у бившој згради Војвођанске банке. Раде је добитник низа признања, међу којима су Златна значка Културно-просветне заједнице, Награда за животно дело Улупудс-а, Повеља града Ужица... Он инспирацију налази у свом крају, усредсређен је на завичај, увек се враћа коренима. Овом изложбом жели да нам каже да има наде, да су испред нас младе генерације које ће можда боље од нас успети да сачувају наше културно наслеђе – рекла је на отварању Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице.

Присутнима се обратио и уметник: „Овим је пружена прилика да се сетимо једног града и једног времена кад смо били много сиромашни, али богати надом и сновима о успеху, срећи, љубави, уверени да ће доћи време кад неће бити мржње, убијања и понижења људи. О томе треба причати и говорити, томе служи и овај сусрет. Будимо Ужичани, останимо Ере. И будимо људи”, поручио је Раде Верговић.