Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска елита, виђена из Лондона

Како наше културне, научне и уметничке прваке види биографски лексикон „Successful People in Serbia”, објављен ових дана у луксузној опреми на више од хиљаду страница
Српска елита, виђена из Лондона
Лексикон је рађен с амбицијом да буде „аутентични подсетник на Србију” (Фото М. П.)

У овим врелим летњим данима, када се део културне продукције сели у морска, бањска и друга атрактивна природна одредишта, извесно таласање произвела је појава биографског лексикона о успешним људима Србије. Под насловом „Successful people in Serbia” (Успешни људи у Србији), књигу са више од хиљаду страница објавила је издавачка кућа „Oxford Worldwide Press Ltd”, чије је седиште у Лондону, настојећи да се држи искуства и мерила која се у Енглеској примењују више столећа. У предговору ове књиге наводи се да је прву биографску енциклопедију приредио историчар Џон Фокс давне 1683, мењајући и усавршавајући наративе кроз време.

У Британији, и у неким другим западним земљама, сваке године излазе ажурирана издања типа „Who is who?” (Ко је ко?). Код нас је прво слично издање („Ко је ко у Југославији?”) објављено 1928. Од тада је приређено више лексиконских и биографских речника, општих и специјализованих (по струкама). Последњи пресек професионалних, личних и породичних података о истакнутим појединцима из Србије изашао је 2013. под насловом „Srpski Who is Who” и поднасловом „Азбучник савремених елита у Србији”. Издавач је био Завод за уџбенике.

И претходни сличан речник, чије је прво издање објављено 1991. а друго 1996. године, имао је провокативни поднаслов: „Интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна и спортска елита Србије”.

Актуелни лондонски лексикон о успешним људима у Србији рађен је, како се наводи у предговору, с амбицијом да буде „аутентични подсетник на Србију, прелепу земљу”, и на њене културне, научне, уметничке, привредне и спортске прваке који ће „с правом стати у исту раван” са јунацима „адекватних и релевантних енциклопедија других народа и држава широм Европе и света”, и тиме „потврдити афирмацију како на локалном, тако и на регионалном и међународном нивоу”.

Пре биографског дела – устројеног по абецеди – књига на десетак страница доноси основне податке о Републици Србији – од државних симбола којима се наша земља репрезентује у свету, до пресека најважнијих природних, економских, културних, спортских па чак и гастрономских специфичности, укључујући и занимљивости попут „Цветања Тисе” или приче о градњи Храма Светог Саве, списка Срба добитника Пулицерове награде, података да се српска застава 1918. вијорила изнад Беле куће у САД, до мање познате појединости да је, по завршетку Првог светског рата, једна планина у Канади названа по српском војводи Радомиру Путнику, и слично. На крају књиге налази се без сумње користан списак амбасада и конзуларних представништва Републике Србије у свету, укључујући и имена шефова мисија, адресе и телефонске бројеве.

Биографски део ове публикације темељи се на уобичајеним социокултурним мерилима за припадност елитним круговима – од резултата у струци, преко учешћа у друштвеном животу, до поседовања тзв. позиционе моћи. На многима недовољно прецизан појам елите овде се више гледа из политиколошког него из социолошког угла; у сваком случају, термин није вредносно неутралан, ни у науци, ни у лексикографској пракси. Упадљиво је, ипак, одсуство низа учесника у актуелном политичком животу Србије: овај том не садржи биографије председника државе нити премијера, а од чланова владе обрађени су животописи Данице Грујичић, Јелене Беговић, Зорана Гајића, Михајла Јовановића и Радета Басте. Овај последњи престао је бити министар док је књига била у штампи. Пада ми у очи и одсуство биографије патријарха Порфирија, а заступљени су муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић и рабин Исак Асијел. Рабину јеврејске заједнице у Србији наводи се и друго име (Ненад Асић), уз податак да му је отац Мило био музиколог, а мајка Анђа професор музике.

Актуелни рабин Исак Асијел, како лексикон наводи, рођен у Дрнишу 1964, завршио је етнологију на Филозофском факултету у Београду, а потом наставио рабинске студије у Израелу. Образовао се и у Музичкој школи „Мокрањац”. Као животни мото – попут других субјеката ове енциклопедије – наводи мисао према којој човек у једном џепу треба да носи папир на коме пише да је због њега створен свет, а у другом – папир на коме пише да је он прах и пепео.

У сутрашњем броју: Ко је заступљен, а ко изостављен

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aca
Sad imamo Rotari Berkli ahahahahahahaha

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.