Одлазак Риста Буквића

Ристо Буквић, глумац урођеног шарма и сценске поетике којом је пленио, вишедеценијски члан Народног позоришта у Нишу, преминуо је у 73. години живота.

Јунак бројних сарајевских и нишких представа Ристо Буквић (1950–2023) рођен је у Новом Селу код Лебана, у које су се његови родитељи, Мара и Милорад, доселили из Херцеговине, из Стоца 1948. године. Ту је завршио основну школу, а гимназију „Браћа Рибар” код ујака у Сарајеву.

После гимназије уписује Правни факултет у Сарајеву, на коме је две године био један од најбољих студената. Прочитавши оглас у новинама да се на Филозофском факултету отвара Катедра за сценску уметност, одлучио је да конкурише на одсеку глуме. Међу више од 300 кандидата примљено је њих 17. Тако је на трећој години оставио студије права, упркос великом разочарању родитеља, и кренуо путевима уметности.

Дипломирао је глуму са представом „У бескрај” у режији словеначког редитеља Звонета Шенбауера. Стални посао добио је у Камерном театру, а радио је и на радију и телевизији у Сарајеву.

Буквић је у Сарајеву играо у многим представама, у „Ученим женама”, „Сабласној сонати”, „Избирачици”, „Кући плавог лишћа”, „Смрти трговачког путника” и у граду на Миљацки остао до 1977. године, када је отишао у Мостар на одслужење војног рока. Те године је у Сарајеву на фестивалу МЕС случајно упознао Мирољуба Стојановића, тадашњег управника Народног позоришта у Нишу, после чега је добио позив да ускочи у представу „Јоаким”, коју је на нишкој сцени постављао Градимир Мирковић. За седам дана заменио је колегу, добио признања, похвале. Врата нишког театра била су му, после „Јоакима” (1978. године), широм отворена.

Убрзо је заиграо у монодрами „Иво Лола Рибар”, која је за две године репризирана 56 пута пред 23.851 гледаоцем како у позоришту, установама и школама, тако и широм земље.

Године 1979. настављају да се нижу улоге: Орин у представи „Богојављенска ноћ”, Обрлајтнант Фон Балочански у комаду „Господа Глембајеви”, Мужјак у представи „Јерма”, Јевгеније Константинович, млади самоуправни лекар у „Иванову”, Полицајац Брофи у представи „Арсеник и старе чипке”. Наредне сезоне добио је улогу Љубе у представи „Црвена општина”, у режији Јована Путника, а исте године је постављен и комад Борисава Станковића „Нечиста крв”, по драматизацији и у режији Градимира Мирковића, у које је заиграо улогу Ванка.

И наредних сезона остварио је више значајних улога у бројним представама: „Зона Замфирова”, „Тетовиране душе”, „Ивкова слава”, „Коштана”, „Госпођа министарка”…

Међу последњим улогама које је одиграо била је улога Деде у представи „Мала”, чије је премијерно извођење било 11. марта 2014. године, на дан када Народно позориште у Нишу слави свој рођендан, Буквићево позориште, коме је подарио најбољи део себе.