Где летују туристи из Русије

Само у првих пола године, Шпанију је посјетило преко 150.000 туриста из Русије који су потрошили 274 милиона еура, односно 1.768 евра по глави, што су приходи о којој Црна Гора као туристичка дестинација ове године може да сања, пише подгорички „Дан”.

Успешност овогодишње туристичке сезоне у Црној Гори и даље је тема јавних дебата и док надлежни истичу да подаци са терена говоре да је у питању рекордна сезона, боља и од до сада најуспјешније 2019, те да су приходи на историјском максимуму, све чешће се може чути да ни посећеност, а ни приходи нису добри, те да смо далеко од рекорда. Као један од главних аргумената о не тако успешној сезони, истиче се недостатак туриста са источноевропског тржишта, односно Руса и Украјинаца који због ратних сукоба, али и санкција које је Црна Гора увела Русији, нису у могућности да дођу, пише овај лист.

Према званичним подацима Туристичке организације Русије, готово 10 милиона руских држављана овога лета се одлучило да летује ван граница своје земље. Када се погледају подаци, највише их иде у државе које нису увеле санкције, попут Турске, где их је ове године љетовало између пет и седам милиона, али и у Египат који је ове године посетило чак 300.000 руских туриста.

Директор Центра за истраживање и развој туризма Петар Голубовић недавно је, гостујући у јутарњем програму РТЦГ, истакао да са резервом треба узети податке о броју долазака, с обзиром да се у званичној статистици Монстата Руси и Украјинци који живе у Црној Гори, третирају као туристи.

„То су људи који живе међу нама, то су пре свега људи из Русије, Украјине који су се преселили код нас. Неки податак с којим је изашао и председник је да је то број од 60 хиљада људи што чини око 10 одсто становништва Црне Горе и то је велики број људи који утичу на економију, али их не можемо третирати као туристе – казао је Голубовић.

Када је реч о Западној Европи, Руси су овог лета били значајно бројнији у Шпанији. Иако је та држава увела санкције Русији, није остала имуна на посете туриста са тог поднебља. Само у првих пола године, Шпанију је посетило преко 150.000 туриста из Русије који су потрошили 274 милиона еура, односно 1.768 евра по глави, што су приходи о којима Црна Гора као туристичка дестинација ове године може да сања. Иако и Шпанија бележи пад туриста са истока, у односу на 2019. када их је било преко 1,3 милиона, јасно је да није у потпуности затворила врата за то тржиште.

Такође, добром посећеношћу Руса могу да се похвале и оближње државе попут Финске. Само у Финској у току ове године боравило их је око 1,2 милиона, а подаци из те земље говоре да су на дневном нивоу трошили 170 евра дневно по глави, односно, фински буџет су ојачали за преко 200 милиона еура.

Да и у региону неке државе убирају бенефите од туриста са истока, показује пример Србије. Чињеница је свакако да Србија није увела санкције, али према подацима Амбасаде Руске Федерације у Београду, Србију је посјетило 33.656 руских гостију, што их ставља на треће м-место одмах иза хрватских 36.060. Ипак, руски туристи су остварили 30.000 ноћења више него хрватски. По оствареном броју ноћења од руских туриста бољи су само гости из Републике Српске и Црне Горе.

Озбиљан раст туриста из Русије бележе и Малдиви, Шри Ланка, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Тајланд. Наиме, према подацима руске туристичке организације у УАЕ је боравило близу 300.000 туриста из Русије, а просечно летовање тамо, према руским туроператерима, износи око 1.900 долара за двоје. Тајланд је према истим подацима посетило преко 200.000 туриста, а просјечна цена летовања је близу 2.500 долара. Ни Малдиви нису затворили врата Русима, па их је тамо летовало око 50 хиљада, а просечна цијена летовања из Русије на Малдивима је 4.760 долара. У врху дестинација које овог лета посећују Руси је и Куба. Преко 30.000 Руса посетило је ову карипску земљу, а за љетовање тамо им је у просјеку требало око 3.330. Значајан број је посетио и Сејшеле, Кипар и друге атрактивне дестинације.

И Летонија је попут Црне Горе рестриктивно поступила према Русима, па од почетка рата бележи драстичан пад руских туриста, иако су доминантно гости у тој држави били управо Руси.

Црна Гора беежи и пад броја инвестиција из Русије, али и страних инвестиција у глобалу, због појединачних санкција што изазива страх код руских инвеститора да би им у наредном периоду могла бити конфискована имовина. Такође то утиче и на долазак туриста, а њихов долазак додатно отежава непостојање директних авио-линија између две државе.