Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тиха епидемија фемицида у Европи

Стручњаци указују да је много важније применити постојеће законе него писати нове, јер је значајан број убистава жена могао да буде спречен да се на време реаговало
Тиха епидемија фемицида у Европи
(Freepik)

Родно засновано насиље названо је у неким медијима тихом епидемијом која погађа све жене у Европи. Према статистици Европске уније, једна од три жене старије од 15 година искусиле су физично или сексуално насиље.

Забрињавајуће је то што је повећан и број убистава. О томе како спречити злочине над женама много се говори најчешће када неки догађај посебно узнемири јавност. Тако су у јануару у Шпанији у четири града за један дан убијене четири жене.

Истраживачи имају потешкоћа са упоређивањем ситуација у различитим европским државама јер у неким системима нема ни извештаја о фемициду. Поједини истраживачи воде своје евиденције, па је тако откривено да Грчка, Словенија, Немачка и Италија бележе значајан пораст убистава жена.

У црној статистици предњачи Грчка у којој је 2021. године фемицид повећан за 187,5 одсто. У 2020. у тој земљи убијено је осам, а наредне године 23 жене. Аналитичари су овакву статистику објаснили повећаном контролом коју су мушкарци имали над женама у условима пандемије вируса корона и губитком осећаја моћи након укидања забране кретања.

Само Кипар и Малта су у своје законе увеле фемицид као посебно кривично дело. Стручњаци ипак верују да је много важније применити постојеће законе него писати нове, јер је значајан број убистава жена могао да буде спречен да се на време реаговало. Као и у Србији, и у Европи је проблем то што се многи случајеви породичног насиља не пријављују, а многе пријављене насилнике систем не процесуира на одговарајућ начин. Због тога је велики број насилних партнера који нису провели ни дан у затвору.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.