Опасне деонице путева

И ових дана медији јављају да је било погинулих на путу Ужице–Златибор. Та деоница, као и оне од Малог Пожаревца ка Младеновцу и од Зајечара ка Неготину, грађена је пре четрдесетак година. То је било доба када су почели да се граде шири коловози, с три саобраћајне траке на успонима.

Тада су пројектанти трасе и саобраћајни инжењери који су одређивали дужине пуних и испрекиданих линија почели да примењују праксу да се може претицати и по средњој саобраћајној траци, када нико не долази возилом у сусрет. Проблем је, међутим, у томе што возачи често не могу да се „договоре” чија је та средња трака. Или ноћу, према светлима, не могу добро да се одреде положаји возила у разним смеровима.

За описано регулисање кретања возила, где су три саобраћајне траке, постоје табле с прилично нејасним цртежима и знаковима, па првенство није лако одредити. Зато на путу ка Златибору има незгода у којима су погинуле десетине људи. Погинулих има и на путу до Младеновца и на сличним деоницама.

На скици коју прилажем уз писмо јасно се види могућност безбедног претицања, наизменично на хиљаду метара, па ако се поштује пуна линија нису могући судари. Ако би путарске службе прихватиле мој предлог и почеле да обележавају путеве како је приказано на цртежу, избегли би се чеони судари. Међутим, да би то функционисало, линије и стрелице требало би увек да буду добро видљиве, а то је већ обавеза путара.

Љубиша Станојевић,
Београд