Задужбина монаха Давида

На јужним обронцима Јадовника, налази се манастир Давидовица. Претходни храм био је задужбина Немањиног унука и Вукановог сина Дмитра (или Димитрија), потоњег монаха Давида. У то време, манастир је припадао жупи Љубовиђа, како се звала област између Пријепоља и Бијелог Поља, у долини истоимене реке, касније познате као Вранеш.

Подаци добијени археолошким истраживањима говоре да је манастирска црква, посвећена Богојављењу, подигнута на темељима византијске базилике из шестог века и некрополе из истог доба, чији су темељи и други остаци откривени приликом откопавања и обнове храма.

Бесплатно градили за властелина

Давидовица је један од ретких манастира за који постоји писани уговор о почетку градње храма. У архиву Дубровачке републике, током прошлог века, пронађен је уговор који је закључен између Дмитра (монаха Давида) и дубровачког мајстора Десине и његовог сина Блажа, да изграде цркву посвећену Богојављењу. Уговор је закључен 3. августа 1281. године, а цена градње је била веома ниска (150 солида), претпоставља се зато што је сва остала радна снага, изузев мајстора, била бесплатна – околно становништво је тако испуњавало обавезе према свом властелину.

Црква је живописана крајем 13. века, али су сачувани само фрагменти фрескосликарства у куполи и у капели посвећеној светом Димитрију Солунском. На некима од њих може се уочити и првобитни изглед цркве.

Током истраживања и обнове пронађене су три надгробне плоче. Једна над гробом великог жупана Вратислава, друга изнад гроба његовог сина Вратка и трећа са уклесаним грбом Вуканове породице, који је представљен празним штитом у медаљону.

Скривено Дмитрово благо

Нема доказа да је монах Давид сахрањен у манастиру, али се зна да је ту сахрањен његов син Вратко, отац кнегиње Милице, јер су ти подаци уклесани на једној надгробној плочи у порти манастира.

Помиње се и у турским пописима, као манастир Давидак, у селу Брајина Лука, али и као манастир Давида у бихарској нахији.

Манастир је страдао више пута. Прву похару преживео је у 15. веку, када су Османлије опустошиле Милешеву. Опустео је и био опљачкан и у 17. веку, и од тада није обнављан до последњих година прошлог века. У том периоду храм је остао без крова, а живопис је потпуно уништен.

Народно предање говори да се у некој зазиданој пећини, или у самом манастиру, налази скривено благо Дмитра Немањића и његових сродника. Стога је цео простор више пута прекопаван, а нарочито 1907. године, у време комитских борби.

Зна се да је областима око Давидовице управљао отац кнегиње Милице, жупан Вратко, познатији као Југ Богдан. Стога се не може оспорити сачувано предање у селу Гробнице, да његови најбројнији становници презименом Богдановићи, воде порекло од ове знамените породице.