Снежанин нови живот са мајчиним бубрегом

Лесковац – За 47-годишњу Лесковчанку Снежану Стаменковић, 6. септембра почео је нови живот. Тога дана, на одељењу нефрологије у нишком Клиничком центру пресађен јој је бубрег њене 75-годишње мајке Загорке Антанасковић. Двадесет дана након операције, Снежана се прошлог петка вратила у свој дом. Иако су јој лекари саветовали да неко време избегава да прима посете због евентуалне инфекције, њена породица, супруг и двојица одраслих синова, угостила је репортера „Политике” коме је Снежана испричала шта јој се све дешавало од фебруара ове године.

– Прво сам осетила главобоље, затим замор, уста су ми била сува. Помислила сам да је то можда, од пластике , јер сам радила на топљењу пластичне амбалаже у предузећу „Утензилија”. Лесковачки нефролози су утврдили да имам хроничну инсуфицијенцију бубрега који су у то време били у функцији само 30 одсто. Био је то гром из ведра неба, јер никада раније нисам боловала. Морала сам да се помирим са чињеницом да ми предстоји или дијализа или трансплантација, јер лекови нису донели побољшање мог здравља. На властити захтев, отишла сам у нишки Клинички центар, а затим и на ВМА где су ми рекли да је јул крајњи рок за почетак дијализе. У консултацијама са бројним лекарима, сазнала сам да прва дијализа носи бројне опасности, а друга има рок осам до десет година. Због тога сам се одлучила за трансплантацију као трајно решење – прича Снежана.

На одељењу нефрологији у Нишу одмах су почеле припреме за сложени хируршки захват. Почетком јула су јој уградили катетер као прелазно решење, а Снежанини родитељи су се одмах јавили да буду донатори органа. Др Горан Пауновић је утврдио да је боље да мајка буде донатор. Тако је и било: трансплантација је обављена 6. септембра.

– Осећам се изузетно добро. Нема више замора, једино што ми је операција ослабила организам. Бубрег је почео да ради још док сам била на операционом столу, а сада пијем лекове да га организам не одбаци. Потребно је мало времена да се потпуно опоравим и да све дође на своје место. Имала сам прилике да упознам досадашње пацијенте који живе са новим бубрегом, јер редовно долазе на контролу. Међу њима је и Оливера из Лесковца која има само 27 година. Оперисана је пре неколико месеци. И њој је мајка дала бубрег. Још један од људи који су све ово пре годину дана прошли, име му је Србобран и живи у Мерошини, охрабрио ме је и рекао да не треба да бринем, да ће све бити у реду. Свима њима сам неизмерно захвална, као и стручњацима и медицинском особљу нишког Клиничког центра – истиче Снежана.

Њена мајка Загорка, која је по други пут даривала живот својој кћерки, изашла је из болнице само десет дана након трансплантације и вратила се редовним кућним пословима:

– Колико сам била потиштена због њене болести, толико сам била срећна када сам сазнала да могу да јој помогнем. Ни о чему другом нисам размишљала, само о томе да операција успе. Сада ми је срце на месту када видим да се Снежана успешно опоравља. Нисам се уопште плашила, а на клиници су били одушевљени мојим држањем. Као да сам пошла на свадбу, а не да ми изваде бубрег. Мени је служио 75 година, нека и њој толико служи и биће добро – закључује Загорка.

Милан Момчиловић