Откуд кукуруз у српским пивима

Многи људи имају неке своје „животне филозофије”, па тако и моја маленкост. Ти ставови зависе од образовања, васпитања, интелектуалног потенцијала, традиције, окружења, животног искуства, степена духовности... Када сам ја у питању, домети моје „животне филозофије” су доста ефемерни, али усуђујем се да их овде јавно изнесем.

Један од мојих основних животних „аксиома” гласи: „скоро све у животу се своди на превару”. Овог пута реч је о српској пиварској индустрији.

Пре главне теме мог дописа, подсетићу да Европска унија (ЕУ) чак и не крије да се њене државе чланице крећу на „два колосека у две брзине” и да се због тога мора знати „ко коси, а ко воду носи”, а те земље које „воду носе” такав третман морају беспоговорно да прихвате и да му се повинују. Тај принцип не односи се само на сиромашне државе ЕУ с „другог колосека” – Бугарску, Румунију, Хрватску, Литванију, Пољску, Летонију, Естонију, Грчку... – него и на све остале европске државе које нису у ЕУ, а намеравају да јој се придруже. С обзиром на то да Србија није чланица ЕУ, од западних газда је сврстана у трећеразредне државе и као таква принуђена је да трпи чудне експерименте кад је реч о роби коју из тих држава увози. Зато смо, уз Северну Македонију, Црну Гору, Албанију, БиХ, Молдавију, Украјину, идеалан полигон да богати, уз енормну зараду, такве огледе на нама обилато испробавају.

Да подсетим да се овде код нас могла наћи (и још је има) неквалитетна роба, која је била превиђена за сиромашне чланице ЕУ и „остале”. Тако су се овде под регуларним оригиналним робним маркама продавале чоколаде које су имале мањи проценат какаоа или су уместо какао путера садржавале палмино уље, затим мешавине кафа произведене од најјефтинијих сорти, козметички производи с прекомерним садржајем колагена, детерџенти без довољно ензима, продавало се и још се продаје уље од маслинове комине (забрањено у ЕУ), као и млечни производи с биљним мастима, риба из загађених зона југоисточне Азије... Подразумева се и да је овде продавана роба пред сам истек рока трајања. Превара до преваре. Све оно што у домицилним земљама произвођача законски није смело да се продаје преплавило је сиромашне земље.

Али и у ЕУ има савесних парламентараца који се, иако су у мањини, лавовски боре да, осим чланица ЕУ које су на „другом колосеку”, и остале државе, међу којима је и Србија, добију исти третман за увозну робу какав имају и најбогатије земље. Код нас је као истрајан и принципијелан борац, најпознатија Биљана Борзан, представница Хрватске у ЕУ. На раније побуне и захтеве ње и њених савесних колега за уједначен квалитет, богати произвођачи су објашњавали да се роба таквог квалитета у сиромашне земље извози „јер је прилагођена традиционалним укусима и стандардима за одређена поднебља”(!?) Такав „аргумент” вређа елементарну интелигенцију, као кад би ме неко убеђивао да је за моје здравље боље да конзумирам маргарин, уместо девичанског маслиновог уља. Значи, оно што је у богатим земљама законски регулисано забранама, у сиромашним обилато може да се спроводи.

Да се вратим на тему о нашој пиварској индустрији. Познато је да су богате земље и највећи произвођачи пива (Немачка, Чешка, Белгија, Данска, Холандија) и да зато имају строге законе о његовом саставу. Зашто ниједно српско пиво не задовољава стандарде ЕУ? Разлог је што сва српска пива у свом саставу садрже кукурузну крупицу, која је у ЕУ за пиво забрањена. Чак и лиценцирана страна пива која се производе у Србији и продају под оригиналним називом садрже кукурузну крупицу, које у оригиналним лименкама страног произвођача нема.

Реч је о класичној превари по чувеном српском рецепту АПП (ако прође – прође). А пролази, јер мало ко чита декларацију и проверава од чега је пиво направљено. А кукурузна крупица је фактички сточна храна. Од ње се конзумент неће отровати, али треба да зна да се такав производ уопште не би смео називати пивом. С обзиром на то да чак и најјефтинија оригинална страна пива не садрже кукурузну крупицу, апелујем на оне конзументе којима је садржај пива битан, да пажљиво прочитају декларацију. Не морају чак ни да читају декларацију, довољно је да на интернету пронађу баркод државе која пиво производи и да запамте три битне почетне цифре баркода, јер оне означавају државу произвођача.

Милош Булатовић,
Београд