Слава Епархије Бачке обележена у Суботици

Суботица – Храм Светог вазнесења Господњег у Суботици подигнут је у времену од 1723. до 1726. године, али хроничари из 17. и с почетка 18. века сведоче да је пре данашњег храма на истом месту постојала и старија црква.

Храм је подигнут по угледу на Саборну цркву у Новом Саду, више пута је увећаван, а поседовао је и вредан иконостас који је приликом велике обнове цркве 1909/10. године поклоњен православном храму Светог Димитрија у Александрову, предграђу Суботице. Приликом обнове храма током 19. века све промене у њему су рађене у духу необарока и овај печат је задржао све до првих година 20. века, кад му је првобитни барокни изглед измењен. Радови на храму, опремање, осликавање витража и унутрашње уређење у великој мери током историје обављани су уз помоћ ктитора и самих православних верника.

Последња велика обнова храма спроведена је у периоду од 2010. до 2019. године, кад је урађена изолација објекта који је заштићен од капиларне влаге, обновљена је инсталација, а након тога уследили су радови на конзервацији и рестаурацији зидне декорације и украсне пластике.

Храм Светог вазнесења Господњег представља најстарији хришћански објекат у граду. У њему је ове године обележена и слава Епархије Бачке на Дан преноса моштију епископа бачког Иринеја, исповедника вере и Светих мученика бачких. У храм Светог вазнесења Господњег у Суботици донет је и део моштију епископа бачког Иринеја (Ћирића). Епископ Иринеј Ћирић, како се наводи у образложењу за његову канонизацију, био је надахнути богослов, мисионар, стваралац на пољу књижевности и сликарства, али и делатник на пољу сарадње између хришћанских цркава. Његово животно завештање је спасавање више од три хиљаде деце из логора у мађарском месту Шарвар, где је окупатор интернирао локално бачко становништво. Спасена деца размештена су у породице у Новом Саду, Змајеву, Суботици, а већи број деце смештен је у објекат код цркве на Водици, код Суботице. О овој деци бригу је водило свештенство, које је организовало парохијане, а међу локалним становништвом које је пружало помоћ избављеној деци био је и знатан број лекара Јевреја. Према евиденцији из црквених књига, из логора у Шарвару у Бачку је дошло 16 транспорта с близу три хиљаде деце и одојчади и 184 породиље, а сви су размештени у 55 црквених општина. Међу њима је било и око 200 словеначке деце.

Након Другог светског рата, нове власти су против епископа Иринеја покренуле поступак због колаборације с окупационим властима. Осуђен је на казну затвора, забрањено му је богослужење, а по изласку с робије, 1946. године група незадовољних грађана у Оџацима претукла га је и каменовала. Од ових повреда никада се није опоравио и преминуо је 1955. године. Због својих заслуга у спасавању деце епископ Иринеј Ћирић је од прошле године канонизован за свеца, а део његових моштију од 2. октобра ове године налази се и у храму Светог вазнесења Господњег.