„Златна шкољка” остаје у кући

Сан Себастијан – Једногласном одлуком жирија коме је председавала култна француска редитељка Клер Дени, „Златна шкољка” за најбољи филм 71. фестивала Сан Себастијан неће одлазити из куће. Ова награда припала је шпанско-португалско-белгијском филму „Ражени рог” редитељке Хајоне Камборде, рођене у Сан Себастијану (1983) и филмски одшколоване на чувеној прашкој ФАМУ, касније и у Минхену, ауторки која је својим пресељењем у Галицију основала сопствену продуцентску кућу у којој су настајали њени награђивани кратки филмови.

„Ражени рог” је њен други дугометражни играни филм у каријери и прича причу о Марији – жени која зарађује за живот скупљајући шкољке на обалама Иле де Арусе почетком седамдесетих година прошлог века. На овом острву она је позната и по томе што са великом бригом и пажњом помаже женама на порођају. Један неочекивани догађај принудиће Марију на опасно путовање, борбу за опстанак и слободу, и то тако што ће прећи границу између Галиције и Португалије једном од тешких кријумчарских рута. Овај драмски и визуелно магичан филм Камборде испреплетена је прича о мајчинству, сестринству и спасоносном бекству, пун детаља и телесних покрета који указују и на усамљеност, али и на снагу жене да одржи и задржи своју независност у последњим годинама Франковог режима...

„Сребрна шкољка” за најбољу режију припала је заслужено тајванском женском редитељском пару Цу Хуи Пенг и Пинг Вен Ванг за изузетно осмишљен и спроведен филм „Путовање у пролеће”, који је био приказан пред сам крај фестивала. Реч је заправо о необичном љубавном филму. О љубави између остарелог брачног пара што живи у старој кући на периферији Тајпеја, али оној врсти љубави која се ни на који начин не показује већ је ту присутна и јасна – и у ваздуху и у очима гледалаца. Старица ће умрети, а старац ће је ставити у замрзивач и тако очувати њено тело јер није спреман да је пусти да оде заувек. Дирљив и нежан филм, снимљен шеснаестмилиметарском камером, што филмским сликама даје велику драж и аутентичност...

За најбољи сценарио жири Денијеве наградио је врло добро испричану причу у хуморном аргентинском филму „Пуан”, коју је написао ауторско-редитељски двојац Марија Алће и Бењамин Најхштат, фокусирајући се на неспретне напоре универзитетског професора филозофије Марчела да докаже да је прави кандидат за лидера катедре, док му живот, баш и као Аргентина, улази у спиралу хаоса. Глумац Марсело Сабијато, који игра у „Пуану”, поделио је награду „Сребрну шкољку” за најбољу мушку ролу са својим јапанским колегом Кеји Чикауром, који глуми у филму „Велико одсуство”, док је награда за најбољу споредну улогу припала Ховику Кечкеријану за допринос филму „Једна љубав” Исабел Коише.

Ни помало шокантан, али истовремено и суптилан и дирљив данско-гренландски филм о болу и потрази за искупљењем – „Келек” Изабеле Еклиф није остао без награда. Еклифовој је припала Награда жирија (Jury prize), и то зато што њен филм „води у свет о коме нисмо знали апсолутно ништа, са изненађујућим и емпатичним представама и са изазовним начином приказивања једне земље, њених сукоба и скривене лепоте кроз истиниту филмску уметност”. За свој сниматељски рад у овом филму награђен је и директор фотографије Надим Карлсен...

Овогодишње издање фестивала Сан Себастијан било је богато, динамично и пуно пријатних изненађења. За сам крај и свечано затварање био је одабран филм „Прво плеши” британског редитеља Џејмса Марша, несвакидашња биографија књижевног и драматуршког генија Самјуела Бекета, чији лик у филму тумачи Габријел Берн. Приказане су разне фазе из живота Бекета: и као париског бонвивана током његовог друговања са Џејмсом Џојсом, као борца покрета отпора у Другом светском рату, као добитника Нобелове награде, развратног мужа и као пустињака, али и као човека који је акутно био свестан свих својих грешака. Сам наслов филма преузет је из његовог чувеног етоса: „Прво плеши, мисли касније”...