Вашар у Рашкој без "зида смрти"

Рашка – Помало дирљива сцена догађала се покрај центрифуге за "производњу" шећерне вуне на традиционалном рашчанском вашару који је, поводом верског празника Покрова пресвете Богородице, трајао три дана. Дечак, узраста основца, пожелео је овај слаткиш, и таман да му то мајка приушти, на одговор Зорице из Лесковца, која "вуну" производи и продаје, да она стаје 50 динара отац, вижљасти, кошчат горштак, по свему судећи негде из околних планинских села, само одмахну руком и продужи… Дечак спусти главу и ућута, очигледно разуме да је скупо, да се нема пара… Е, због тога, због беспарице, а не због "зубатог сунца" и хладноће овај вашар, установљен још 1860. године, сада је био скромнији него ранијих година.

Истина, народ из Рашке, околних копаоничких села, из Краљева и околине, из Косовске Митровице, Новог Пазара, Александровца, Бруса, сјатио се у варошицу. И сада су рашчанске улице биле претворене у вашариште, а аутомобили протерани, али је роба на бројним тезгама била вишеструко скупља него што су посетиоци вашара имали новца у џеповима. Стога су многи само разгледали, шетали, покоју ситницу пазарили. А било је свега. Доминирале су тезге са одећом и обућом из Турске, Кине, тексасом из Новог Пазара. Ту се могао још купити намештај, разна дрвенарија, бурад за ракију или вино, посуде од пластике, алат, фуруне на дрва, кухињски прибор, сечке за печење… Један абаџија је за триста динара продавао шајкаче, други је нудио обрасце "швалерских дозвола", исте као оне возачке, за само 50 динара. Нудили су вашарски трговци и оне производе који се само на вашарима и продају: лизалице, шећерлеме, лицидерска срца…

Неописиве буке било је због нове рекламне технологије којој ни овакви народни скупови нису одолели. На посебном простору, такође усред Рашке, посетиоци су бучно позивани у забавни парк. А тамо се вртео рингишпил, љуљао брод, радио је аутодром, камиказе…

Старији посетиоци су приметили да више нема "зида смрти", а ни шатора у коме се могло видети чудо природе – "пола змија, а пола девојка". Само је у једној шатри вашарџије забављала певачица, али се, ипак, печење продавало добро.

– Можеш и јагњећег и прасећег продати колико имаш. Цена је 500 динара за килограм прасетине, а 900 јагњетине. Само сам ја овде продао око 30 печених прасећа и десетак јагњића – каже Верољуб Матовић, који мери "печење са пања" на тераси кафане "Дубочица".

Испред бројних угоститељских објеката нудио се и купус из земљаног лонца по цени од 200 динара за порцију.

– Већ до подне сам продала 200 килограма – каже нам куварица Вера Луковић.

Било је на вашару и оних који су дошли по навици, попут седамдестогодишњака Драгише Милошевића и Тихомира Петровића из оближњег Баљевца на Ибру. Рекоше нам да се овде раније играло три, четири кола, да је било наводаџија, просаца, да су се са вашара удавале девојке, а сада готово да младих и нема.