Биографије писаца су драгуљи књижевне културе

Ужице – Биографије су у европском контексту веома важне стваралачке чињенице, док је у српској култури Радован Поповић јединствен маг из чије непресушне радионице истичу нарочите драгоцености посебног реда, вредности и значења. Он је симбол српске биографистике, његова блистава остварења посвећена су најзначајнијим великанима наше књижевне уметности протеклог века. На том нимало једноставном послу истрајава деценијама, и дан данас.

Ово је истакао проф. др Гојко Тешић отварајући 9. октобра у ужичком Историјском архиву изложбу „Записни дуб” о делу Радована Поповића, некадашњег уредника у „Политици” и најзначајнијег биографа српске књижевности, чији је садржајан легат, пун преписке са знаменитим писцима и њихових уметничких дела, отворен у овој установи.

Поменуо је том приликом Тешић део онога што је Поповић створио и по чему се прочуо:

– Андрић је и његов почетак и вишедеценијска истраживачка опсесија, те није ни чудо што је из пера овог биографа истекло неколико узбудљивих књига о нашем нобеловцу. За њима следе приче о Исидори, Дучићу, Вељку Петровићу, Растку, Црњанском, Цвијановићу, Десанки, Попи, Меши Селимовићу, Миљковићу, Павићу, Мики Антићу, Ћопићу, Сретену Марићу, Јоцићу, Аци Поповићу, Дероку, Крлежи у Београду, Кашанину, Бошку Петровићу, Младену Лесковцу, Стојану Вујичићу, а најновија о Марку Ристићу. То је историја књижевне културе исписана на најлепши начин.

Ризницу Радована Поповића употпуњују и књиге „Посвете српских писаца”, „Последња воља”, „Српски књижевни зверињак”, „Писци у служби народа”, „Српски писци као сликари”, „Књижевна топографија Београда” и друге.

– То су књиге драгуљари, источници нових знања. Чудесна библиотека коју је створио Радован, један од најзначајнијих посленика српске културе, који је својим делом веома обогатио њене ризнице  – напоменуо је Тешић.

По његовим речима, Поповић је један од ретких новинара писаца кога одликује отвореност, ширина, велика знатижеља, познавање чињеница којима је приступао са страшћу и посвећеношћу:

– На основу његових филигранских записа, коментара, тумачења може се реконструисати историја књижевног и уметничког живота на југословенским просторима последњих деценија 20. века. Наравно, у дијалогу са савременошћу и најзначајнијим ствараоцима стварао је и сопствену узбудљиву велику причу. Ова изложба, која је нека врста пресека стваралаштва на простору Југославије, сведочи о томе, али и да је он као новинар био драг и радо приман гост у многим домовима најугледнијих писаца и уметника. Сви великани су у њега имали бескрајно поверење и поштовали су га – нагласио је Гојко Тешић, закључујући да се Поповић у историји српске књижевне културе препознаје као јединствен стваралац посебне врсте.