Људска кожа као мапа унутрашњег бића

Људска кожа својеврсна је мапа сећања. Она све памти и на њој се много тога записује и мимо човекове воље. На значај и лепоту коже коју „негује” кистом, уметница Теодора Николић, представила је на изложби „Skin care” у Удружењу сликара и љубитеља сликарства „Корњача” које подржава рад младих уметника, а идејни покретач и оснивач је академска сликарка Љубица Радовић.

‒ Истражујем психолошки, филозофски, социолошки и естетски аспект коже на уметнички начин. Том послу сам посвећана неколико година – каже сликарка и признаје да оставља лични печат и преноси искустава појединца, користећи мотив људске коже.

Ауторка указује и на двоструке аршине у друштву, то јест на ход између онога што свако од нас јесте и онога што нам је наметнуто или што се саветује као пожељно. Назив поставке говори о неговању тела, где је акценат на спољашњости. Зато Теодора поставља питање искрености и упућује на суочавање са унутрашњим бићем. Можда је оно што је испод коже, важније од онога што се на први поглед види.

Теодора Д. Николић рођена је 1997.године. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности 2020.године, у класи професорке Весне Кнежевић, а годину дана касније на истом факултету завршила је мастер студије сликарства и уписала докторске студије. Ова уметница добитница је Доситејеве стипендије за 2019/ 2020 годину. Са групом студената, под руководством професорке Весне Кнежевић, осликавала је мурал у Рајићевој улици и мурал на Летњој позорници Факултета музичке уметности у Београду. Теодора је до сада за своје сликарско ствралаштво добила седам награда. Имала је три самосталне изложбе, а дела је представљала на тридесетак групних поставки у земљи и иностранству. Запослена је као приправник-истраживач на ФЛУ и сликар аниматор на филму „The peasants”. Члан је УЛУС-а.