Складно згодно
СОЦИОПСИХОЛОГИЈА
„Лепота је вечност која посматра свој одраз у огледалу”
(писац Халил Џибран у „Пророку”).
Постоји ли икаква веза између згодног и складног? Сами ћете намах помислити да одговор свако зна, и бићете у праву. Али у каквом су недокучивом дослуху привлачност и путеност: зашто вам се поглед најпре заустави на нечијем стасу?
„Витрувијски човек”, скица ненадмашног Леонарда да Винчија, један је из мноштва узора да су се уметници, философи и научници одвајкада дивили путеној лепоти. „Нема ништа у лепоти што већ није било у природи – ако то није сама природа”, записао је умни Готфрид Вилхелм Лајбниц.
У одгонетање вечне (да ли и вечите?) загонетке умешали су се савремени научници. Вилијам Браун са Брунел универзитета недавно је објавио чланак у угледном часопису „Просидингс од Нешенел академи оф сајенсиз” (САД), у којем је протумачио како и колико одлике, као што су висина, величина прса, дужина ногу, ширина рамена и облине тела, утичу на наше поимање да ли нека(о) лепо изгледа.
Пожељни за потомство
(/slika2)Истовремено је истражено у коликом су нескладу (асиметрија) лева и десна половина тела, што је – како се нашироко веровало – представљало једну од посредних мера каквоће у развоју многих врста, укључујући човека. Као помагало коришћен је тродимензионални оптички скенер да тачно дочара размере људског тела истакавши стотине црта за само шест секунди и одстранивши могуће грешке у самеравању и погрешке руковаоца.
На основу тога су истраживачи одредили својство, названо „телесна мушкост”, математички спој особина попут већи раст, шира рамена, мања прса и краће ноге. Из тога су проистекла два кључна налаза:
• Када гледају тродимензионалне снимке, мушкарци највише цене мање мишићаве жене, и обратно.
• Већа мишићавост је повезана с мање одступања од савршеног телесног склада (симетрија) код мушкараца, и с више несклада (асиметрија) код жена, што указује да добро развијене и здраве особе морају да имају тело које преувеличава уобичајене одлике својствене сваком полу.
Тумачећи налазе проучавања, Вилијам Браун је нагласио да се увелико нагађало да је привлачење људи једних другима исход каквоће генотипа и фенотипа. Другим речима, у избору за спаривање руководили су се изгледима за боље потомство.
У претходним изучавањима истих истраживача телесна складност није нужно пресуђивала у процењивању нечије пожељности, упркос физичичким наговештајима који претпостављају откривање појединачног степена складности (симетрија). Најновије истраживање, међутим, обелоданило је везу између телесног изгледа и допадљивости: размере, облик и стас су знаци да упадљиво приказујете своју развијеност (или здравље), а тиме колико сте пожељни за размножавање.
Лице се прво види
Код многих врста мање одступање од савршеног изгледа и склада и у спрези је са здравим одгајањем и репродуктивним успехом.
(/slika3)Еволуција се, по свему судећи, потрудила да истакне очигледне назнаке – као што су широка рамена, извијен струк или лагани корак (и плес) – да означи да је неко пожељан за размножавање, чак и када је телесни несклад недоступан голом оку.
Пре неколико месеци на Универзитету Стирлинг објављено је да је лице важан извор података за друштвено понашање људи, јер се тако најпре уочи да ли је неко леп. Проучавање је осветлило складност (симетрија) и мужевност (женственост) као битне променљиве величине које опредењују лепоту лица. Прво становиште сматра да и једна и друга црта скрећу пажњу на наследна својства или остале особине, као што је плодност. Друго истиче да се склоност ка таквим цртама увећава само гледањем и да није и у каквом споју с биолошким показатељима.
У извештају Ентонија Литла, који је преводио дотичну истраживачку дружину, налази су поткрепили прво виђење и код Европљана и код афричких ловаца.сакупљача. Наводи се да појединачна отпорност на болест, на пример, поспешује и једну и другу одлику (складност и мужевност или женственост).
Сличан доказ понудила је, отприлике у исто време, Маријан Питерс са Универзитета Западна Аустралија огласивши да жене више занима лепа глава него мушки мишићи и тело. У огледу је учествовало 12 жена и исто толико мушкараца процењујући нечију привлачност од 1 до 7 на основу фотографија. Једни су видели целу особу, други само лице по властитом избору, а трећи једино тело.
У 52 одсто случајева оне су се определиле према изгледу главе, а у 24 на темељу стаса; мало се разликује и када су они бирали: 47 на основу лица, а 32 издвајајући тело.
Да ли је то довољно да разумемо зашто се, рецимо, глумац Бред Пит допада толиким женама? (Анђелину Џоли, свакако, изоставите).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


