Подршка менталном здрављу деце и младих

Министри здравља, просвете, људских и мањинских права и представници министарства туризма, рада и бриге о породици потписали су јуче Меморандум о разумевању, са циљем да се унапреди систем подршке менталном здрављу деце и младих у Србији.

Меморандум, који јасније дефинише расподелу ресурса, улоге и одговорности ресора у области заштите менталног здравља деце, адолесцената и младих, потписан је на другој Међународној конференцији посвећеној менталном здрављу и психосоцијалној подршци младих под називом „Не остављајте нас за касније”, а како је приликом отварања ове конференције истакла Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији, шест кључних министарстава показало је јединство потписивањем Меморандума о разумевању.

„На тај начин учврстили су своју посвећеност унапређењу емоционалног благостања деце, адолесцената и младих у Србији. Колективна обавеза коју су преузели је више од споразума – она значи улагање у нашу заједничку будућност, али је уједно и доказ да је улагање у ментално здравље појединца улагање у отпорност наше заједнице. Свако дете заслужује право на добро ментално здравље и благостање, посебно ако се имају у виду налази Уницефове „У-Репорт” анкете из августа који показују да је око 47 одсто младих истакло да не тражи помоћ стручњака, јер сматра да је то знак слабости и плаше се осуде околине. Скоро половина младих у Србији користи друштвене мреже и интернет као извор информисања о томе како бринути о менталном здрављу, док само пет одсто види наставнике, а седам одсто здравствене раднике као неког с ким могу да разговарају о својим проблемима”, рекла је Костадинова.

Министарка просвете др Славица Ђукић Дејановић истакла је значај јачања система за реаговање у кризама и универзални приступ услугама заштите менталног здравља за адолесценте и младе широм земље.

„Непрепознати проблеми менталног здравља младих утичу на њихову интеракцију у заједници, као и односе које граде са другима. Зато је од непроцењиве важности јачање интерсекторске сарадње и координисано деловања свих надлежних институција у циљу раног препознавања и правовременог реаговања у ситуацијама јер сви заједно треба да радимо на подизању свести о очувању менталног здравља у заједници. Одлуком Владе Србије, до краја ове школске године требало би да буде запослено око 250 психолога и педагога у основним и средњим школама, а дугорочни циљ јесте да свака образовна установа има једног психолога”, истакла је др Славица Ђукић Дејановић.

Подсећајући да један од седам адолесцената у свету има проблем са менталним здрављем, као и да је суицид један од главних узрока смртности у адолесценцији, директорка Института за ментално здравље др Милица Пејовић Милованчевић истакла је да резултати националног истраживања о менталном здрављу говоре да у узрасту од 18 до 25 година има значајно више психичких поремећаја у односу на остале старосне групе.

„Ментално здравље и благостање деце и младих заслужују кључно место кад је у питању јавно здравље као и превенција менталних поремећаја. Планетарни подаци говоре да половина свих психичких поремећаја почиње пре 15. године, а чак 75 одсто свих поремећаја почиње пре 25. године, а национална статистика сведочи да само трећина младих добије правовремену интервенцију, као и да у просеку прође десет година од појаве првих симптома до тражења помоћи. У нашој земљи је и даље најдоминантнији медицински модел пружања подршке младима с проблемима менталног здравља, а у свету се све више говори о приступу ’корак по корак’, где се услуге пружају у различитим секторима и нивоима по принципу психосоцијалне подршке. Потписивањем меморандума остварује се могућност пружања подршке нашим најмлађима на свим нивоима и свим системима где деца и млади бораве”, рекла је проф. др Милица Пејовић Милованчевић, директорка Института за ментално здравље.