Филм о Џорџу Бушу

Филм „W” у режији Оливера Стоуна, о одлазећем америчком председнику Џорџу Бушу, премијерно ће бити приказан 17. октобра у Лос Анђелесу, три недеље уочи председничких избора у САД, који су заказани за 4. новембар, преносе агенције. Глумац Џош Бролин, звезда Оскарима награђеног филма „Нема земље за старце” браће Коен, тумачи лик америчког председника, прву даму Лору Буш дочарала је Елизабет Бенкс, а у филму још играју: Тенди Њутн, Елен Брстин, Џефри Рајт и Џејмс Кромвел који тумачи лик Џорџа Буша старијег.

У новом филму Стоун слика „живот безличног човека који постаје председник најутицајније државе на свету”, наводе агенције. Супротно очекивањима, филм није немилосрдна критика америчког председника којем ускоро истиче мандат и његове администрације, већ комедија која говори о бурној младости размаженог сина председника Џорџа Буша старијег. Наклоњен алкохолу и лепим девојкама, млади Буш се у филму ни по чему не издваја и дуго не показује никакво интересовање за политику. Нешто касније постаје гувернер Тексаса, ту функцију ће обављати шест година, да би затим у два наврата био изабран за председника САД.

Садашњи, 43. председник САД, који је током свог мандата покренуо два рата, у Авганистану и Ираку, вероватно је најомраженији председник у америчкој историји. „Како је могуће да је један такав човек постао председник?”, пита се редитељ Стоун. „То је невероватно. Он је обичан човек који чак не уме ни да говори, већ фрфља”, додаје редитељ.

Када је у јануару најавио пројекат, Стоун је истакао да ће филм бити „приказ власти иза кулиса”, како би гледаоци „могли да добију идеју шта значи бити у кожи Џорџа Буша”.

„Ја сам филмски аутор који се интересује за људе и имам наклоност према Бушу као према људском бићу, као што је имам и према Фиделу Кастру о ком сам снимио документарац „Командант”, или као што сам их имао и према Џону Кенедију, Ричарду Никсону, Џиму Морисону или Александру Великом, о којима сам такође снимио филмове. Педесет милиона људи гласало је за Буша, и то два пута, а то нешто говори”, подсећа Стоун, познат по својим левичарским ставовима, и додаје: „Осим метеорског, готово нелогичног доласка на власт, и огромног утицаја на светске политичке и економске прилике, ми заправо не знамо много о председнику Бушу.”

Филм „W”, који је снимљен са малим буџетом и глумцима који су пристали да играју за ниске хонораре, није имао подршку утицајних холивудских студија.

„Студији су нас одбили. Изненађујуће је када сазнате колико људи у свету филма одбија да њихово име буде повезано с неким политичким пројектом”, каже Стоун. Он додаје да има симпатије за Буша и оцењује да је млађи Буш био талентованији председник од свог оца и да је дуго подсећао на Роналда Регана све док није постао омражен.

У досадашњем раду редитељ Стоун се често бавио личностима и прекретницама у америчкој историји. Рату у Вијетнаму посветио је трилогију „Вод”, „Рођен 4. јула” и „Небо и земља”; у тросатном трилеру „ЈФК” говорио је о атентату на америчког председника Џона Кенедија и суђењу које је спровео Џим Гарисон, а теме филма „Никсон” биле су Никсонова владавина, оставка и афере које су га пратиле, поготову „Вотергејт”. Талас музичког револта младих током шездесетих година прошлог века Стоун је обрадио у драми „Дорс” („The Doors”) о фронтмену истоимене групе Џиму Морисону, док је терористичком нападу на САД 11. септембра 2001. године посветио драму „Светски трговински центар”, истиниту причу о двојици ватрогасаца који су преживели рушење кула близнакиња.

Иако често критикован у америчкој филмској индустрији, Оливер Стоун је аутор чији рад је Америчка филмска академија подржавала и награђивала. До сада је освојио три Оскара, за сценарио филма „Поноћни експрес” 1979. године и за режију филмова „Вод” 1987. године и „Рођен 4. јула”, три године касније.