Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СМРЗАВАЊЕ И ВРУЋИНА У ИСТОЈ СЕДМИЦИ ОКТОБРА

У петак температура преко 30 степени

​ Најтоплије ће бити у Подрињу – до 32 степена, али неће бити оборен рекорд забележен 2. октобра 1932, када је у Београду било 34,7 степени, напомињу у РХМЗ
 У петак температура преко 30 степени
(Pixabay)

Након захлађења, лето се враћа већ сутра. Али само накратко, јер, како за „Политику” објашњава директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) др Југослав Николић, већ за викенд температура почиње да се смањује.

– Нагли пораст температуре који се очекује од четвртка биће условљен јачањем јужног и југозападног струјања, које ће веома топао ваздух са севера Африке потиснути до нашег региона. Најтоплије ће бити у петак, када се за Београд прогнозира 30 степени Целзијуса, а у Подрињу и до 32, услед израженог такозваног фенског ефекта. У порасту ће бити и минималне температуре ваздуха. Освежење с кишом, пљусковима и грмљавином са запада Балкана до Србије пристиже у суботу током дана, па ће температуре бити у постепеном паду. У недељу и почетком наредне седмице дневни максимуми око 20 степени, што су и даље вредности изнад просека за последњу декаду октобра. Задржаће се променљив карактер времена са повременим наоблачењима и кишом – истиче др Николић.

Иако необично топао, овај петак неће бити дан у којем је највиша измерена температура у октобру. Наиме, рекорд је постављен 2. октобра 1932. године – тада је у Београду било чак 34,7 степени Целзијуса, а рекорд у Србији тог дана је измерен у Краљеву. Краљевчани су у октобру сведочили правој летњој температури од 36,5 степени.

– Према актуелним прогнозама, неће бити оборени месечни максимуми температуре, али постоји велика вероватноћа да буду премашени датумски, односно дневни максимуми. Тако је до сада најтоплији 20. октобар на Врачару био 1935. године, када је измерено 27,1 степен, а ове године се може очекивати да датумски максимуми буду оборени и на још неким главним метеоролошким станицама у Србији – додаје наш саговорник.

Дугорочна временска прогноза показује да зима пред нама ипак неће бити топлија од претходне. Предстоје нам просечне температуре од један до пет степени Целзијуса, али и више падавина, више кошаве и више снега него лане.

– Очекује се од 40 до 65 мразних дана у нижим пределима и од седам до 20 ледених дана. Процењена сезонска количина падавина је од 120 до 180 милиметара, што значи да ће наоблачења са падавинама бити чешћа у односу на претходну зиму. Треба очекивати честе смене топлог и хладног времена, као и нешто чешћу појаву кошаве у односу на претходну зиму, која је заиста била веома блага, те је снежни покривач изостао око новогодишњих и божићних празника и у планинским пределима. Ове године се прогнозира чешће стварање снежног покривача, али свеукупно, зима ће ипак бити блажа у односу на раније периоде од пре 50 или 60 година – истиче директор РХМЗ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.