Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Завршена „Смедеревска песничка јесен”

 Завршена „Смедеревска песничка јесен”
Фото Иван Веселиновић (СПЈ)

Смедерево – Доделом награда овогодишњим лауреатима завршен је 54. Међународни фестивал поезије „Смедеревска песничка јесен”. Завршни програм у Центру за културу  био је посвећен овогодишњој добитници главне фестивалске награде Златни кључ Смедерева, Нанси Морехон, песникињи из Кубе. Вече је отворио Алпидио Алонсо Грау, министар културе Републике Кубе, уз поруку да морамо одбранити простор за поезију као противотров у односу на комерцијализацију наших живота и дехуманизацију.

Жири је оценио да Нанси Морехон на Куби има сличан статус као Десанка Максимовић у Србији – она је народни песник који пева у име народа.

Њој је припала позлаћена копија средњевековног кључа Смедерева, новчани износ и објављивање двојезичне књиге песама.

Ово је за мене велики тренутак јер ми је указана велика част. Потреса ме лепота овдашње природе, крајолика, лепоте овог града, људи. Мој је утисак да таква река као Дунав нама приближава разноликост култура, рекла је Морехон.

Награда „Златни кључић Смедерева“ за дечију поезију додељена је Ранку Павловићу, песнику из Републике Српске. „Златна струна»  најстарија фестивалска награда за најбољи рукопис необјављених песама припала је песнику Војину Тривуновићу, у конкуренцији 74 збирке у рукопису. Повеља «Златко Красни» за преводилаштво додељена је Дејану Ацовићу, а уручили су је Јан и Савица Красни, син и супруга српског књижевника и преводиоца чешког порекла чије име носи награда. Гласовима публике за најлепшу песму о Смедереву проглашена је песма „ Пут за Једрене“ чијој ауторки Јовани Симић Русу је припала награда „Томислав Стевановић“.  Лазару Јовићу уручен је „ Смедеревски орфеј“, најстарија завичајна песничка награда, а Александри Љубисављевић припала је повеља „ Наш глас“ за укупно песничко стваралаштво и допринос завичајном песништву.

 

Фестивал поезије не може да се заврши јер се поезија не завршава, она наставља да живи а стихови које смо слушали ових дана остаће дуго у нашим главама и подсећати колику снагу поезија има – она повезује људе различитих култура, води у светове до којих не можемо да дођемо, рекао је у завршници  Миљан Губеринић, директор фестивала, на крају искористивши као поруку назив књиге Нанси Морехон-  Поезија, то је добра вода наша насушна.

Јуче је у постфестивалском програму у Музеју књиге и путовања „Адлигат” Нанси Морехон имала своје поетско вече. У овом музеју, “Смедеревска песничка јесен” има своју витрину у којој се налазе скоро сви наслови које је објавио фестивал. Већина књига је са потписом аутора.

 Овогодишњи фестивал за три дана обиловао је низом програма. Отворен је традиционални « Сајам поезије», обележени су и песнички јубилеји: 125 година од рођења Бертолда Брехта, 100 година од рођења Виславе Шимборске, 125 година од рођења Десанке Максимовић, исто толико од рођења Душана Матића и 125 година од рођења Растка Петровића.

Завичајна песничка баштина представљена је програмом “Певам Смедерево”, организовано је дружење песника са ученицима смедеревских средњих школа кроз програм “Светлости речи”, као и разговор о сарадњи поетских фестивала “Шапати поезије”. Уследили су и програми:  “Годови и верси” представљање млађих или недовољно афирмисаних песника,  и “Окулар”, међународно поетско читање, као и « Песнички меридијани Смедерева». Последњег дана фестивала кроз програм “Златни кључић”, предстaвљени су добитници награде “Златно словце”, ученици који су писали на задату тему Ранка Павловића, а то је наслов  његове песме “Кад зину патике”.  Приређена је и изложба слика Катарине Илић инспирисана Кубом, под називом “Научите пјесан – ритмови Кубе”.

 

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.